„Слушајте, Турци! Ви се нећете Богу молити докле год девојку не изведете из куће па да је овде пита мудур, а и њени родитељи, пред свима нама како је доспела у ову кућу“ Тог лета, 29. августа 1911, на сам дан Усековања, оморански Арнаути отму једну девојку Српкињу из Оморана… 
Наш запустели, тихи, чемерни, заборављени, неоплакани југ… Краков се вратио у њега неколико година после рата, Ребека Вест дивила се лепоти веза на одећи жене српског југа, њеној достојанственој лепоти ухваћеној погледом у сумаглици свећа, кандила и тамјана у ишчекивању васкрса упоређујући њену судбину вишевековног ропства са судбином жене запада…… 
У другој половини 19. века село Крапа по управно-административној подели Турског царства припадало је Прилепској кази Битољског вилајета као важно географско-стратешко место и гео-политички центар на раскршћу путева који су га повезивали са Кичевском, Велешком и Крушевском казом. Крапа је била једно од највећих насеља у пределу Пореч: године 1895.… 
У мору заборављених и из колективне и научне свести избрисаних историјских личности, тама се посебно задржала на српском „сељачком војводи“ Јовану Цветковићу „Долгачу“ из села Кошина. Село се налази се на јужним обронцима планине Бабуне, у југозападној Маћедонији, на ободу прилепског поља одакле се пут рачва ка митском Поречу –…
