РТРС, Глас Српске, СРНА, 15. 4. 2024, Иванишевић: Чињеницама напасти фалсификат у Генералној скупштини

Миливоје Иванишевић Фото: PressRS.ba

Представник Србије пред Генералном скупштином УН, када се тамо буде расправљало о резолуцији о Сребреници, не треба да износи никакву одбрану већ само чињеничну истину, нити да пристане на формулацију да се тамо десио „мега злочин“ над Бошњацима, јер је све брутална лаж, рекао је Срни директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић.

Иванишевић је истакао да су Срби, не чинећи довољно на презентацији српских страдања на том подручју, дозволили да догађај у Сребреници из јула 1995. године буде брутално фалсификован и пун неистина и лажи.

– Направљен је култ лажи и то се толерисало ваљда због мира у кући. Дозвољено је да разни фалсификати завладају овим просторима. Деценијама чујем и наше људе на руководећим позицијама који говоре о неком мега злочину над Бошњацима, а нико се није суочио са чињеницама – рекао је Иванишевић.

Он је нагласио да чињенице да се у Сребреници није десио ни геноцид, али ни „мега злочин“ боду очи сваком ко хоће да их види.

– Годинама су занемариване, како би рекао Коста Чавошки, чињеничне истине. Када ја крећем са чињеницама прво укажем на ону таблу на улазу у Поточаре гдје је наведено осам хиљада и нешто жртава. Оно што нико не помиње је да је ту 14 општина. То значи да је страдало 300 до 400 лица по општини, па је ли то мега злочин? – упитао је Иванишевић.

Према његовим ријечима, посебно је важно нагласити да сви укопани у Поточарима нису страдали тог 11. јула 1995. године, него су гинули као војници четири ратне године и да међу њима нема цивила.

– Једноставно, нема ниједне једине чињенице која даје за право онима који кажу да је у Сребреници направљен мега злочин и највећи злочин у Европи после Другог светског рата, а то су често и наше српске формулације – рекао је Иванишевић.

Он је подсјетио да је у својој књизи „Трагање за истином“ из 1997. године објавио списак породица које су као породице шехида добиле станове.

– Имам списак породица које су добиле станове на име својих шехида, а онда се они /шехиди/, покопани у мезарју у Поточарима, појављују живи на бирачком списку. То је чудо једно. У бирачком списку је 3.000 лица која су и на списку несталих – рекао је Иванишевић.

Он је навео да је Институт прослиједио писма предсједницима Републике Српске и Србије Милораду Додику и Александру Вучићу и доставио документ о страдању Срба Подриња који је достављен УН још 10. јуна 1993. године.

– То су први документи о страдању Срба. Све је документовано и забиљежено. Ми нисмо инсистирали на том документу ни на злочину над Србима, а толерисали смо те фалсификате како из деведесетих, тако и током целог 20. века. Цео век је прошао у толеранцији злочинаца нашег народа са којим смо живели у истој држави – рекао је Иванишевић.

Он је указао да су Срби и њихово руководство протеклих деценија изражавали искрен пијетет према бошњачким жртвама, док се неки други „тражећи од Срба стално извињење српским жртвама смијали у лице“.

„Бакир Изетбеговић се шетао овде по Београду, па онда отишао у Санџак да се изљуби са оним који су убијали Србе у БиХ. Ја сам објавио спискове Прве санџачке и оних који су водили логоре у којим су убијани наши људи. То је невероватно. По трећи пут им опраштамо и због мира доведеш народ до бруке и срамоте“, рекао је Иванишевић.

Иванишевић је посебно указао да нико не обраћа пажњу да су у Сребреници убијени сви Срби које су снаге Насера Орића тамо затекле и сви ратни заробљеници и да нико никада за њих није донио ниједан вијенац ни сузу.

„Француска телевизија снимила је како малтретирају наше цивиле усред Сребренице, а они су приказани као муслимани“, рекао је Иванишевић.

Он је истакао да је годинама истраживао мјесто страдања Срба и муслимана и да је дошао до запрепашћујућег податка да је 80 одсто Срба убијено у својим кућама, у својим селима у својим мјестима боравка, а да је на кућном прагу страдало 12 одсто муслимана

„Јасно је да није агресор онај који је убијен у својој кући“, закључио је Иванишевић.

Бошњачки дио мисије БиХ при УН самостално, без одлуке Предсједништа БиХ, ради на новој резолуцији о Сребреници која би требало да буде представљена на сједници Генералне скупштине УН.