Хрвати су „одлучили“ да лажу да никад нису били Срби, али им то не може олакшати живот пред чињеницом да су им стари Срби-Дубровчани, рецимо, оставили попис „од 31. дећембра 1890“, по коме је у Дубровнику и његових 14 „одломака“ пописано 11.177 житеља, од којих 9.713 „говори у кући“ српски,…
Распадом друге Југославије (СФРЈ) појавило се на Балкану пет, а касније и шест нових држава чије су државне границе биле авнојевске административне границе. Новонастала хрватска држава имала је озбиљан проблем са Србима у српској Крајини (Славонија, Банија, Кордун, Лика, Книнска крајина, Далматинска Загора, Горски Котар), јер они нису прихватили сецесију… 
Данашњи Хрвати не признају да су њихову културу најдубље обележили управо Срби Хрвати присвајају све тековине Срба, а неће да се помире с чињеницом да се данас могу распознати једино по ономе што су им Срби оставили. Натко Нодило, историчар: „Хрвати ни сами нису сматрали дубровачку књижевност својом својином“ и… 
Oноме ко зна чекати, време отвара врата. Ова мудра изрека показала се пре десетак дана као тачна у случају свих оних који су се залагали за исправљање велике историјске неправде учињене из идеолошких разлога двојици јунака који су се свесно жртвовали – Александру Мишићу и Ивану Фреглу. Одлуком Скупштине Града… 
Завршен је Први светски рат 1918. године. Поражено велико Аустроугарско царство раскомадано је на неколико нових европских држава. Турска је протерана с Балкана у Малу Азију и Босфор задржавши Истанбул и мало парче Европе. Немачка је бачена на колена. Победничке империјалне државе и мала Србија, која је дала велики допринос…
Српска села око Грачаца, на самој граници између Лике и Далмације, и данас, 25 година од краја рата, изгледају као да ратни вихор још траје. Већина кућа је опљачкана или срушена, а повратници се могу пребројати на прсте једне руке. Већина живи без струје и воде, а сви без обновљених…
