Искра, 11. 12. 2025, Владимир Умељић: Козаци и Крајишници, сведоци српско-руске блискости

Донски козаци (1877), Јулијуш Косак / Juliusz Kossak (1824–1899), акварел, 70,5 x 46,5 cm Фото: Wikimedia Commons, Народни музеј Кјелце Када би питали једног „нормалног“ Србина и Руса, шта је то што спаја два народа, сигурно би били наведени идентично православљање Господа, позитивна заједничка историјска искуства, култура, припадност Словенима и слични језик, уз то политика и економски фактори, схватање етике и морала, по могућству менталитет, итд. Нема никакве сумње да…

Цео текст

Вечерње новости, 17. 11. 2025, Без ћирилице је лако изгубити идентитет: промовисана књига ’Српски језик и ћирилица – огледало српско‘ проф. Срете Танасића

Мирослављево јеванђеље (12 в) , стране 1 и 2 Фото: Народна библиотека Србије, Википедија, Nikola Smolenski КЊИГА „Српски језик и ћирилица – огледало српско“ аутора проф. др Срете Танасића, која је објављена у едицији Расправе новосадског издавача Прометеј, недавно је промовисана у Културном центру Чукарица. На промоцији је разговор са аутором и публиком водио др Милета Аћимовић Ивков, а књига која говори о многобројним проблемима везаним…

Цео текст

P-portal, 27. 1. 2025, Леон Ћеванић: Мирослављево јеванђеље није ’хрватски кодекс‘ настао око Стона

Мирослављево Јеванђеље (12. век), детаљ прве странице Фото: Wikimedia Commons, Nebojša Stambolija

Према повијесним изворима, Мирослављево јеванђеље настало је по наруџби хумског кнеза Мирослава Завидовића на подручју данашње Црне Горе, док тврдње Слободана Просперова Новака да је рукопис настао око Стона и да представља „хрватски кодекс“ немају упоришта у релевантној хисториографској и филолошкој литератури. У свом рецентном гостовању у Подкасту Велебит Слободан…

Цео текст

Политика, 9. 12. 2012, ХАЗУ својата Мирослављево јеванђеље [из Архиве]

Мирослављево јеванђеље (12 в) , стране 1 и 2 Фото: Народна библиотека Србије, Википедија, Nikola Smolenski Мирослављево јеванђеље, најзначајнији и најлепши српски рукописни споменик, проглашен је за „дјело писано хрватском ћирилицом и старославенским језиком хрватске редакције“! То је обзнањено на међународном научном скупу „Хрватска ћирилична баштина”, одржаном крајем прошлог месеца у Загребу, под окриљем Хрватске академије знаности и умјетности, а поводом петстоте годишњице ћириличног „Дубровачког молитвеника“,…

Цео текст

Политика, 9. 1. 2019, Милан Четник: Култ Марка Краљевића у Далмацији [из Архиве]

Фреска Краља Марка (лево) и ктитора Каља Вукашина (десно), изнад јужног улаза у цркву Марковог манастира (Маркова Сушица, Скопље, 1345-1372), посвећеног Светом Димитрију (у средини). Фото: Wikimedia Commons Још у шеснаестом веку млетачки ректор (градоначелник) Сплита известио је владу у Венецији да су Сплићани, окупљени на тргу, хорски певали песму у славу највећег јунака српске епске поезије „Далматински Морлаци, гацајући у блату до колена, певају песме о Краљевићу Марку, о другом Херкулу, чуду од јунаштва.“ Ово је записао…

Цео текст

Српска историја, 19. 1. 2021, Проф. др Драгољуб Петровић (†2024) о српској историји и језику [из Архиве] In memoriam

Професор др Драгољуб Петровић Фото: Youtube, screenshot За сајт Српска историја говори угледни српски лингвиста проф. др Драгољуб Петровић. Специјалност му је дијалектологија. Написао је 20-ак (ауторских и коаутоских) књига међу којима и: O говору Змијања, Говор Баније и Кордуна, Српски језички заперци, Сумрак српске ћирилице : Записи о затирању српских националних симбола, Фонологија српског језика (са…

Цео текст