Печат, 8. 5. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља: Од Задра до Скадра [VII]

Задар: Тржница у центру града (едно време Трг Јанковић Стојана), римски Стуб срама, у позадини црква Светог Илије, око 1900. Фото: стара разгледница, Wikimedia Commons Миром у Кампоформију 1797. настало је ново стање и за православну Далмацију, али се француска управа није у почетку бавила њеном судбином. Тек после битке код Аустерлица Хабсбуршка монархија, заклети заштитник паписта, морала је да Наполеону сасвим препусти Далмацију, али католички фратри, који нису хтели да чују за француске слободе,…

Цео текст

Печат, 24. 4. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља – Ускочка епопеја [VI]

Кула Јанковић Стојана у Исламу Грчком Фото: Политика, архивска фотографија Ускочка епопеја започиње историјским падом Маџарске и избором Фердинанда Хабзбуршког за угарског краља 1526. који је подразумевао стално наоружану и на борбу са Турцима готову Војну границу, што је и остварио 1530. године насељавањем неколико стотина српских породица из крајева око Гламоча, Унца и Срба, које је настанио на царској…

Цео текст

Печат, 27. 3. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља: Книн постаје српски град [IV]

Манастир Крупа, 1317. Фото: Светиње Браничева О двеста година апсолутног континуитета српског православља у Далмацији пре навале Турака Вратимо се сада временима када су српски манастири Крупа, Крка и Драговић за време Котроманића као настављача немањићке традиције учинили да православна васељена ухвати дубљег корена у земљама око река Крке и Цетине, у Далмацији. Када су после…

Цео текст

Политика, 11. 2. 2012, Милан Четник: Култ Светог Саве код римокатолика [из Архиве]

Насловна страна другог издања Качићићеве књиге Разговор угодни народа словинскога, посвећено пресветлом кнезу Луки Ивановићу из Доброте, Бока Которска, из 1759. године Фото: Град Шибеник, sibenik.hr Бискуп Иван Томко Мрнавић написао је за првог српског архиепископа да је „пресјајни изданак“ немањићке лозе, а фрањевац Андрија Качић Миошић каже да је најмлађи Немањин син „ружа изабрана“ односно „круна, дика, поштење и слава“ Духовни ауторитет Светог Саве Српског у далматинском приобаљу, од почетка шеснаестог па до краја осамнаестог…

Цео текст

Политика, 9. 1. 2019, Милан Четник: Култ Марка Краљевића у Далмацији [из Архиве]

Фреска Краља Марка (лево) и ктитора Каља Вукашина (десно), изнад јужног улаза у цркву Марковог манастира (Маркова Сушица, Скопље, 1345-1372), посвећеног Светом Димитрију (у средини). Фото: Wikimedia Commons Још у шеснаестом веку млетачки ректор (градоначелник) Сплита известио је владу у Венецији да су Сплићани, окупљени на тргу, хорски певали песму у славу највећег јунака српске епске поезије „Далматински Морлаци, гацајући у блату до колена, певају песме о Краљевићу Марку, о другом Херкулу, чуду од јунаштва.“ Ово је записао…

Цео текст

Политикин Забавник, 9. 9. 2011, Мутна и крвава – Битка на Марици [из Архиве] На данашњи дан

Битка са сипахима (турска, селџутска а затим отоманска, тешка коњица) Битка за турски барјак, Јузеф Брандт (Józef Brandt), уље на платну, 1905. Фото: Национални музеј Краков, Wikimedia Commons После олује, кад нико не очекује напад, турска војска се неопажено привукла и српски логор окружила са свих страна Крајем 1355. године, у децембру, преминуо је цар Стефан Душан. Сан о јединственом царству „Србаља и Ромеја” није трајао ни једну деценију. Врло брзо се показало да до тада највећа држава…

Цео текст