„Ратни злочин на Казанима – Пресуде“ Фото: РТРС
Сарајевско Удружењe за друштвена истраживања и комуникацијe већ трећу годину подсјећа на јаму Казане и истину о само једном у низу злочина над Србима у Сарајеву.
Уочи сутрашње годишњице убиства Мушана Топалавовића Цаца, којим је још 1993. сарајевско војно и политичко руководство жељело да се амнестира од злочина над Србима, Удружењe за друштвена истраживања и комуникацијe представило је публикацију „Ратни злочин на Казанима – Пресуде“.
Коаутор публикације Едвин Канка Ћудић оцјенио је да злочин на Казанима још страшнији јер правда никада није задовољена, а једини оптужени за ратни злочин Самир Бејтић, након пресуде од 14 и по година пред Кантоналним судом у Сарајеву у два наврата ослобађан је од одговорности. „Вријеме наше ране не лијечи“, поручују породице убијених сарајевских Срба и упозоравају: „Казани јесу најмонструознији, али нису једини злочин над Србима!“.
Мушан Топаловић Цацо, којем су намјеравали приписати све злочине, након рата из гробнице са НН ознакама пренесен је на шехидско гробље Ковачи и сахрањен надомак Алије Изетбеговића у присуству десетина хиљада Сарајлија. Никада нису сахрањени бројни Срби страдали на Казанима. Само 29 их је ексхумирано.
– Казани никада нису до краја ексхумирани, јер су убијени цивили бацани у јаме, посипани кречом, те постоји неколико слојева који никада нису ископани – каже Ћудић.
Институт за нестале БиХ затражио је прије више од двије године да се јама Казани поново ексхумира. Тужилаштву је достављена и додатна документација, али нема образложења зашто се јама не откопава и поред навода починилаца злодјела током судских поступака да су Казани прогутали још српских живота.
– Неко жестоко лобира да се то не отвара, можда чак и из Института. Чак се бојим да неке од ових активности имају за циљ да се случај Казани зацементира – каже Милутин Мишић, члан Колегијума из Републике Српске Института за нестале БиХ.
Сарајево је признало Казане и Мушана Топаловића Цацу означило као одговорног још `93, када су га убили у акцији Требевић, а Бакир Изетбеговић, потрудио се да својим присуством на Казанима амнестира војну и политичку врхушку и од овог, али и од других злочина над Србима.
– Колико Срба је у Високом то нико никад неће знати, то је табу тема за нас породице. Читава једна држава стајала је иза тога, не само појединци – каже Милка Кокот, предсједница Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сарајевско-романијске регије.
Пројекату, чији би исход могао бити да су Казани једини симбол страдања Срба у Сарајеву осим Удружењe за друштвена истраживања и комуникацијe придружује се и сарајевски огранак СКиПД Просвјета. Из Просвјете намјеравају сутра посјетити ово српско стратиште. Реагујући на то што се Сарајево истина стидљиво коначно поклања српским жртвама невладине организације из Српске, које окупљају жртве и њихове породице упозоравају, неће допустити лицемјерно прекрајање истине.
