У току повлачења српске војске према Албанији, у зиму 1915. године, код манастира Св. Наум, војска Краљевине Бугарске заробила је 400 кадета и голобрадих питомаца ђачке чете, узраста од петнаестак година. Спровели су их до села Рамне, крај Охрида, и ту их – болесне, изнемогле, измрзле и измрцварене од тешког…
Војничка гробља Срба у Македонији – од Битоља преко скрајнутих меморијала попут оних у Охриду или Прилепу, па до у шибље и коров зараслог споменика и костурнице у Челопеку. Расута обележја, костурнице, гробља и хумке палих српских војника на овим просторима разоткривају (не)знање. Повремена наменски пригодна подсећања на сурову чињеницу… 
БЕОГРАД – Током повлачења српске војске ка Албанији, у зиму 1915. године, код манастира Св. Наум, бугарски окупатори, заробили су 400 српских кадета и питомаца ђачке чете, старости у просеку петнаест година, одакле су их спровели у атар села Рамне, крај Охрида, и ту онако болесне, измрзле и измрцварене од…
Одмах по стварању македонске републике, нације и језика 1945, македонски комунисти су покренули акцију за стварање тзв. „Македонске православне цркве“. У том циљу је образован Иницијативни одбор, на челу са свештеником Нестором Поповским, из чисто политичких разлога и због черечења Српске православне цркве. Патријарх Гаврило није хтео ни да чује… 
Поставља се питање мотива српских великодостојника да раде на укидању сопствене црквене надлежности на исконској српској територији Дефинитивно је дошло до измирења Српске православне цркве и „Македонске православне цркве“. Овај процес je крунисан служењем литургије помирења коју ће заједно предводити патријарх српски Порфирије и архиепископ македонски Стефан. Овај текст ће…
Књига „Обичаји и песме Срба у Турској“ руског конзула Ивана Степановича Јастребова који је у другој половини 19. века био дипломатски представник Руске царевине на Балкану некада је био запис о српској усменој традицији, обичајима и обредима на Косову и Метохији и у Старој Србији, а данас је у служби…
