Бивша улица Алексе Шантића у Мостару преименована је у Улицу Миле Будака, јасеновачког злочинца, а у западном дијелу дијелу тог града под управом Хрвата су своје улице добили и Анте Старчевић и Алојзије Степинац, а трагова о постојању Срба са обје стране Неретве сваким даном је све мање, пишу данас…
БЕОГРАД, 26. АПРИЛА /СРНА/ – Јасеновац је мјесто пред којим ријечи и моћ разумијевања посустају, али о њему се мора говорити јер је дужност и обавеза зло препознати у зачетку док није касно, изјавио је предсједник Српске академије наука и уметности /САНУ/ Владимир Костић на научном скупу поводом 75 година…
БАЊАЛУКА, 5. АВГУСТА /СРНА/ – Систем усташких концентрационих логора у Јасеновцу данас, осим мјеста сјећања, све више представља и мјесто заборава, што је дубоко повезано са историјом Југославије након 1945. године, али и догађајима за време њеног рушења деведесетих година прошлог вијека, тврди историчар из Бањалуке Жељко Вујадиновић. Вујадиновић је…
Ако бисмо покушали да опишемо живот седамдесетчетворогодишње Загорке Скиба из Копривне, прве речи гласиле би – живи сведок ужаса два најцрња стратишта Срба, Јасеновца и логора за српску децу, Јастребарског. Зорка, тада петогодишња девојчица, изгубивши оца и мајку, преживела је страхоте које човек не може да наслути ни у најцрњим… 
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити… 
Печат | 27.12. 2013 | Љиљана Богдановић Због противсрпске политике Срби су о Мажуранићу говорили: „Добар песник, да је човек таки“. После овог, само овлашног осврта на хрватску компоненту у српској историји, мислим да се може рећи да је нисмо добро научили а и што смо знали трудили смо се…
