Споменик арх. Богдана Богдановића у логору Јасеновац Фото: Политика
БАЊАЛУКА, 5. АВГУСТА /СРНА/ – Систем усташких концентрационих логора у Јасеновцу данас, осим мјеста сјећања, све више представља и мјесто заборава, што је дубоко повезано са историјом Југославије након 1945. године, али и догађајима за време њеног рушења деведесетих година прошлог вијека, тврди историчар из Бањалуке Жељко Вујадиновић.
Вујадиновић је на предавању „Од Јасеновца до `Олује`“ за учеснике Фестивала студентских позоришта „Кестенбург“ у Бањалуци рекао да данас и даље постоје велике непознанице о овом логору, иако се чини да је о Јасеновцу познато све.
„Специфичност Јасеновца у односу на друге концентрационе логоре је да је он био `мануфактура убијања`, за разлику од Аушвица који је био `индустрија убијања`“, рекао је Вујадиновић.
Он је додао да је систем ових логора био резултат државне политике Независне Државе Хрватске /НДХ/ и да су његове жртве били они који су нарушавали такозвану расну и вјерску чистоту, што је био један од циљева ове творевине.
„Ова идеологија у НДХ није била изворно нова, јер се њени коријени јављају средином 19. вијека и појавом првих теорија о супериорности раса, које је као премисе узео и отац модерне хрватске нације Анте Старчевић, тврдећи да су Срби `нижа раса`. Касније су ову теорију преузели и до краја разрадили многи, међу којима и отац модерне хрватске геополитике Иво Пилар“, рекао је Вујадиновић.
Према његовим ријечима, из овог сегмента развија се и чиста католичка акција, иза које ће стајати надбискуп Алојзије Степинац.
„Када знамо ове претпоставке, онда можемо разумјети и постојање концентрационих логора. Број жртава у Јасеновцу је до данас непознат, а од генералне бројке између 500.000 и 600.000, поименично је познато око 140.000″, навео је Вујадиновић.
Он сматра да је музејска поставка у Јасеновцу веома модерна, али да она тежи индивидуализацији жртве и да се губи општи утисак о томе шта је Јасеновац заиста био.
Након предавања у Музеју Републике Српске, учесници Фестивала обишли су поставку посвећену Јасеновцу.
Предавању је присуствовао и генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, те српски глумци Бранислав Лечић и Ирфан Менсур, који су чланови жирија овогодишњег „Кестенбурга“.
