Вечерње новости, 4. 5. 2024, Црква Свете Петке у селу Добрчане, оскрнављена, паљена и на крају минирана [Фото, Видео]

Добрчане (Гњилане): Остаци оскрнављене и миниране Цркве Свете Петке Фото: Вечерње новости, Јелена Стојковић

СЕЛО Добрчане на територији општине Гњилане, на Косову и Метохији данас је насељено искључиво Албанцима.

Не разликује се много од свих осталих села у којима је после сукоба 1999. године отишао и последњи Србин. На сваком кораку заставе „Косова“ и Албаније, величају се успомене на терористе, њихови споменици су уређени. Српски говоре само старији мештани и то нерадо. Две импозантне џамије, неколико кафића и пар продавница, на питање где се налази црква у селу сви одмахују главом и кажу „нема цркве“. Тек после више покушаја, сазнајемо од старијег мештанина да је у селу на брду „била црква“, али да је више нема и невољно показује ка брдовитом делу места до кога води макадамски пут.

Некада је српски живаљ из Гњилана и суседне Косовске Каменице долазио у Цркву Свете Петке на велике празнике, река ходочасника хрлила је ка цркви у октобру на дан светитељке, али не само тада већ и кад их нека мука натера. Веровало се да је вода са чесме чудотворна, а да Света Петка увек услиши молитве.

Долазили су Срби, али и Албанци, додуше кришом, и остављали дарове на олтар или у дворишту црквице. У вихору ратног лудила након бомбардовања екстремисте није задовољила чињеница да у селу нема ниједног Србина, већ су одлучили да затру све српско. Према неким подацима 27. јула 1999. године црква је прво спаљена, оскрнављена, а потом минирана. Уништена светиња данас има само зидове који пркосно стоје обрасли коровом. Нема крста, нема олтара, нема ниједне иконе. Кажу да Срби из енклава некада сврате, дечји шал везан на дрво болно подсећа на то да је неко оставио дар светитељки и помолио се у њеном разореном дому под отвореним небом јер је током уништења страдао кров.

Добрчане (Гњилане): Остаци оскрнављене и миниране Цркве Свете Петке Фото: Вечерње новости, Јелена Стојковић

Свеће и икона као путоказ…

ПОСЛЕ дугог времена у време васкршњег поста, међу порушеним зидинама, на месту где би некада требало да је био олтар запаљене су свеће за здравље живих и у помен преминулих. Мала, готово неприметна икона Свете Петке остављена је на месту цркве да можда неке друге путнике намернике обрадује …

Албанци из суседних кућа цркву користе као депонију на коју одлажу отпад. Урасла у коров, унутар ње је шибље и камење и остаци некада важне светиње за Србе у Косовском Поморављу.

Нема готово никаквих званичних историјских података о датуму изградње светиње. Саграђена је после Првог светског рата, а тада је била на мети окупатора. Припадала је Епархији рашко-призренској Српске православне цркве. Остаци црквице налазе се на десетак километара источно од Гњилана, на путу за Косовску Каменицу. Налази се у насељу окружена новоизграђеним кућама.

Легенда о судбини села

ОД тог трагичног тренутка када се једна мала светиња нашла на дугачком списку од преко 120 страдалих верских објеката на Косову и Метохији нико се није осмелио да „посао заврши“. Распредају се легенде да село не може никако да просперира као и да Света Петка не да непријатељима да приђу до њених остатака.

Албанци о цркви говоре у прошлом времену, неки се чак и стиде онога што се десило, али сви окрећу главу од зидова који пркосно подсећају на православно обележје.

Срби који живе у околним енклавама сетно се сећају времена када су одлазили на сабор у Добрчане и са зебњом и страхом причају како су екстремисти дигли светињу у ваздух, али тихо изговарају да се никада не зна и да можда једног дана успеју да бар уреде простор око остататака некадашњег храма.

Јелена Стојковић