На данашњи дан претежно српски и хрватски лингвисти усвојили су договор који није био дугог века, а којим је практично озваничен српско-хрватски језик Српско-хрватски је данас нешто попут оног хашког БХС-а (босанско-хрватско-српски), више политички конструкт него језик, одраз тежњи које су по најмање језичке и лингвистичке. Озваничен на данашњи дан…
ИЗУЗЕТАН спис под насловом „Етнографска слика славонске Војне границе“ објавио је Спиридон Јовић, „практикант царско-краљевског Војног књиговодства“. Како наводи др Славица Гароња Радованац, ради се о заборављеном писцу српског предромантизма, рођеном 1801. године у Петрињи, на српској Банији. Углавном је скромно живео, радећи од 1820. године у Винковцима као практикант… 
ПРВИ ПУТ у својој краткој повијести држава неетничких Хрвата се присјетила да би требало донијети „епохални“ закон о Хрватском језику, чијим доношењем „скрб о хрватском језику први пут добија институционални државни оквир“, како би се ишло у корак са вриједностима ЕУ. Међутим, већина земаља ЕУ нема сличан закон. Министар знаности… 
Недавно, с уживањем, „Политикином Магазину” прочитао сам репортажу о манастиру Никољу у Овчару. У тексту се помиње и Никољско јеванђеље, али недовољно описано, јер није довољно публиковано. А ово јеванђеље заслужује да се о њему више зна. Кад је Вук Караџић 1820. године посетио Никоље, ту је запазио прекрасно јеванђеље,…
ЧИТАВА историја Боке Которске свједочи о њеном српском националном карактеру, односно о томе да њени житељи чине интегрални дио српског народа. То су увјерење ширили сви представници њене духовне, културне и политичке елите; писци, публицисти, историчари – и домаћи и страни. Стога се и њихов матерњи језик није могао именовати… 
На узвишењу изнад Лознице пуних 150 година налази се Црква Покрова Пресвете Богородице, а поред ње су видљиви остаци лозничког шанца где су се пре 213 година Срби бранили од најезде Турака. Подигнут у првој половини 1807. и познат из Боја на Лозници три године касније у Првом српском устанку,…
