Чудо.рс, 25. 5. 2022, Хаџи Милош Маринковић: Веза ВМРО, комуниста и МПЦ кроз личност Гоце Делчева [из Архиве]

Прилеп: Гоце Делчев (седи крајње десно) на слави Митровдан породице Бабовић (Бабоски), 26. октобра / 8. новембра 1901. године Фото: Чудо, Wikimedia Commons (детаљи у напомени на крају текста)

Гоце Делчев је био један од најпознатијих бугараша и вођа бугарских македонско-једренских комитета (организације која се од 1919. скраћено зове ВМРО) и човек који се данас слави у Бугарској као један од највећих националних јунака и у Северној Македонији као највећи национални јунак.

Рођен је у Кукушу (данашња северна Грчка) где је завршио бугарску основну школу, бугарску прогимназију, а у Солуну бугарску мушку гимназију „Св. Кирил и Методиј“. У Софији је уписао бугарску Војну академију, изјашњавао се целог живота као Бугарин (и отац му је био бугараш) и био бугарски комитски вођа. Његова рођена браћа су били бугарски четници од којих су двојица погинула пре Балканских ратова, а један од њих, Христо, је учествовао у Балканским и Првом светском рату на бугарској страни, био одликован од бугарске војске и чак је учествовао у Валандовском покољу над Србима 1915, а 1927. је умро у Софији.

У Софији је, као емигранткиња, умрла и рођена сестра Гоце Делчева, а њени синови су такође били бугарске комите.

Софија: Исппраћај з. остатака Г. Делчева октобра 1946. Фото: Wikimedia Commons, GStojanov CC BY-SA 4.0

На овој фотографији је занимљиво то да Гоце Делчев присуствује прослави крсне славе у Прилепу, препознатљивог српског обичаја, који су бугарски активисти свим силама покушавали да искорене у Старој Србији и Македонији. Посебно је занимљиво што је то фотографисано 1901. када увелико трају егзархистичке анти-српске активности и када се догађају убиства и напади на истакнуте Србе (до најмасовнијих и најмонструознијих покоља над Србима од стране Бугара и бугараша долази после 1904. године, али су се многа убиства већ дешавала годинама пре тога).

Крсна/кућна слава је искључиво српски православни обичај, који је као такав међународно заштићен на листи УНЕСКО-а. У целом свету само православни Срби славе славу, а осим њих и православни Цигани и Власи у Србији, који су тај обичај од Срба и преузели. Слава се нашироко слави на простору данашње Северне Македоније, затим међу словенским становништвом северне Грчке, у Србији, Црној Гори, Херцеговини, Босни, као и у оним деловима Хрватске где су Срби претекли или су успели да се врате.

Скопље: Дочек з. остатака Г. Делчева, 7-9. октобар 1946. Фото: Документарни филм Посмртното патување на Гоце Делчев, РТВ Скопље, 8.5.1982. screenshot

Један невероватни историјски парадокс је да су после Другог светског рата посмртни остаци Гоце Делчева из тада комунистичке Бугарске пренети у Титову Југославију и да су сахрањени у дворишту цркве Светог Спаса у Скопљу – у цркву која је до 1912. била главно место окупљања Срба верних Патријаршији и симбол отпора Бугарској егзархији.

Ово је урађено као једна од комунистичких активности у стварању нове македонске нације и грађењу лажног идентитета. Невероватно је да се преко пута саркофага Гоце Делчева налази гроб српског свештеника Константина Миновића кога су 1905. убили бугараши и коме је то и на гробноj плочи записано. Поменуту цркву су радо посећивали и Карађорђевићи, а први пут су је посетили након што су ослободили Скопље од Турака 1912.

Занимљиво је да је Гоце Делчев рођен у породици унијата који су касније приступили Бугарској егзархији.

Хаџи Милош Маринковић

Напомена: Детаљну идентификацију фотографије која приказује присуство Гоце Делчева на породичној слави Митровдан, 26. октобар / 8. новембар (1901) године код породице Бабовић (Бабоски) у Прилепу објавио је Димитар Димески у чланку „Гоце Делчев на митровданској породичној слави код Бабовића, Прилеп, 8. новембра 1901. године“ /„Гоце Делчев на митровденска семејна слава кај Бабовци (Прилеп, 8 ноември 1901 година)“.  Историја / Journal of History 39.1-2, 71-76, 2003. 

Уз неке мање омашке, аутор једино не води рачуна о тачном времену када је фотографија настала.

Наиме, породица Бабовић (постаће Бабоски тек после уредбе ЈБ Тита и његове коминтерновске забране постојања Срба у Старој и Јужној Србији и измени презимена од 8. августа 1945, у Службеном Веснику објављеног Основног водича за лична имена / „Начелно напатствие за личните имена“).

Тако је породица домаћна из Прилепа Бабовић; исто као што је тачан датум славе Митровдан 26. октобар по важећем, данас само  Црквеном календару, који је тек са преласком државе на римокатолички календар постао 8. новембар. Но то су детаљи, чланак је веома информативан, тим пре што говори о многим данас слабо познатим детаљима живота и постојања на просторима Старе и Јужне Србије. 

Српски меморијал, а.м.