Danas, 2. 10. 2025, Откривање непознате историје: Аустралијски историчар Бојан Пајић о филму ’Кајмакчалан‘ после европске премијере у Дому омладине Београда [Видео]

Кадар из документарног филма Кајмакчалан / By Far Kaymakchalan Фото: Дом омладине Београда, promo

У оквиру ревије „У сусрет 72. Мартовском фестивалу“, 1. октобра одржана је ексклузивна европска премијера документарног филма „Кајмакчалан“. Реч је о филму „Кајмачкалан“, заснованом на открићу историчара Бојана Пајића о до сада неиспричаној причи: аустралијским добровољцима који су се борили заједно са Србима у Првом светском рату.

Истражујући аустралијске, српске, британске и француске архиве, Бојан Пајић је открио да је више од 1.500 аустралијских и новозеландских добровољаца – лекара, болничарки, возача санитета, војника, морнара и чланова ваздухопловства – служило раме уз раме са српским снагама током рата, пружајући подршку српском отпору аустроугарској и немачкој инвазији. За европску премијеру филма заслужна је Амбасада Аустралије у Србији.

У разговору за Данас историчар Бојан Пајић који живи и ради у Аустралији говори о изазовима снимања филма, пријему у филма у аустралијској јавности.

Како је прошла премијера “Кајмакчалана” у Аустралији?

– Филм је до сада приказан само у Мелбурну, све је прошло одлично. На премијери су били присутни потомци тих бораца, што је најважније, а медијска покривеност овог догађаја била је одлична, било је доста људи које та историја занима. Седам или сам листова је писало о томе.

С којим изазовима сте се суочавали на терену док сте снимали филм?

– Били смо у Србији, Северној Македонији и Грчкој. Снимали смо на Кајмакчалану и Добром Пољу. најтеже је било ићи на терен са потомцима који су дошли с нама да виде где су њихови преци били. У Аустралији је било лакше, ишли смо по кућама потомака који су нам показивали ствари и делили сећања на своје претке. То је било веома дирљиво и лепо.

Како се потомци ових војника односепрема  учешћу својих предака у Великом рату у Србији?

– Ми овде говоримо о стотинама људи. Неки потомци не знају ништа и хоће да нешто да сазнају, неки знају понешто, али не све детаље, неки имају Српску медаљу, а не знају шта је, па смо морали да им објаснимо шта је било. Причао сам им о томе како су њихови преци учествовали у Првом светском рату у Србији. Наиме, у Аустралији нема скоро ничега у историјографији о Србији у Првом светском рату, или на Солонском фронту. Уопште се не зна о томе.

Онда мораш да им да испричаш шта је се десило са њиховим прецима. Неки од потомака су нам говорили ако су се тих људи сећали, или пор9дичних прича о њима. Било је предивно што смо пронашли људе који су као деца познавали те учеснике Првог светског рата из Аустралије. Они су поделили са нама поделили своје приче о људима којима је посвећен филм.

Због чега се у Аустралији не зна готово ништа о Србији у Првом светском рату, будући да се тамо култура сећања на тај догађај негује?

– У документацији имамо разговор са водећим војним историчарем из Аустралије који објашњава да је званична историја одмах после рата, а неко ко је написао историју није ништа рекао о Србији, јер се фокус био на Галипољу, Западном фронту и мало на Палестини где су били Аустралијанци. За њих Србија није била важна, па је онда није било у званичној историји Аустралије у рату. Онда се свака следећа књига наслањала на претходну а ништа не говоре о Србији или Солунском фронту.

Морам рећи и то да је владала конфузија. Србија је после Првог светског рата ишчезла као држава, па је била у Југославији, а онда ово све што се дешавало деведесетих није било пријатно, па се нису дотицали Србије. Онда, и границе су се промениле. Ако би неко из Аустралије и покушао нешто да промени, тешко је. Све се променило нема никаквих књига, ни историјских чланака. Први пут је у мојим књигама и чланцима обрађен тај, за Аустралијанце, нови аспект историје Првог светског рата. Сада водећи историчари кажу ’то је требало да знамо и то треба да уђе у нашу историју‘.

Због чега се ни у Србији не зна готово ништа о учешћу Ауастралијанаца и Новозеланђана у Првом светском рату?

– Ствар је у томе да су сви који су дошли у Србију из Британске империје сматрани Британцима, није било разлике између Аустралијанаца, Канађана, Јужноафриканаца. У српским изворима из тог периода говори се о Британцима. Уствари, и неки Аустралијанци су се можда представљали као Британци пошто су били део империје. Неки су и знали, регент Александар је знао пошто је примио Аустралијанце. Врло је важно рећи и то да постоје записи из тог времена из аустралијске перспективе. Свакако је најзначајнија књижевница Мајлс Френклин, једна од најугледнијих аустралијских књижевних награда „Miles Franklin Award“ носи име по њој. Она је била са српском војском , тако да имамо сведочанство о Првом светском рату у Србији.

О филму

Сниман у Аустралији, Србији, Грчкој и Северној Македонији током осамнаест месеци, филм „Кајмакчалан“ говори о шесторо Аустралијанаца: докторки Мери Де Гарис, болничарки Етел Гилингам, књижевници Стели Мајлс Френклин, ћерки познатог сиднејског магната Олив Кинг, као и војницима Најлу Маларкију и Едварду Ремиџу, који су служили са српским снагама на Солунском фронту.

Филмска екипа прати Бојана Пајића на његовом путовању у Србију и регион, заједно са групом потомака, док посећују болнице, ратишта и градове у којима сећање на ове Аустралијанце и даље живи – откривајући ово до сада непознато поглавље аустралијске историје Првог светског рата. Филм су, по сценарију Бориса Трбића и Бојана Пајића, режирали Трбић и Драган Гавриловић, за продукцију Australians with Serbs Association Inc.

Владимир Матковић

Напомена: Лектура и коректура текста – Српски меморијал, а.м.