
Сахрана Николе Гардовића Фото: Јутјуб
У Сарајеву је 1. марта 1992. године убијен српски сват Никола Гардовић, а рањен православни свештеник Раденко Мировић, док су убице, које муслиманска власт у Сарајеву није ни покушала да правично казни, спалиле српску заставу.
Против Николиног убице, Расима Делалића Ћеле, тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво у Сарајеву покренуло је судски процес, који никада није окончан, јер је овај злочинац убијен 2008. године у Сарајеву.
Осим Делалића, који је накнадно признао да је убио Гардовића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева, који је син оснивача злогласних „Зелених беретки“ Емина Швракића.
Четврти нападач је Таиб Торлаковић, који је као и Ћело, након рата убијен у мафијашком обрачуну у Сарајеву.
Делалић је одмах након почетка ратних сукоба у Сарајеву постао командант Девете муслиманске брдске бригаде Армије БиХ, а од тадашњег предсједника такозваног ратног Предсједништва БиХ Алије Изетбеговића „за заслуге“ је на поклон добио пиштољ са посветом.
Српски сватови су се 1. марта 1992. године окупљали у сарајевском насељу Алипашино поље, а домаћини Гардовићи су на балкон свог стана, у складу са традиционалним српским обичајима истакли заставу, српску тробојку.
Међутим, већ тада су међу комшијама примијетили њихову нетрпељивост и чули непримјерене и злураде коментаре.
Десетак људи покушали су већ тада да докаче и скину српску заставу, што им сватови и домаћини нису дозволили.
Тога „црног“ 1. марта, у 14.30 часова, у цркви Светог Преображења у Новом Сарајеву обављено је вјенчање Милана Гардовића и Дијане Тамбур.
Свадбени ручак био је организован у Дому свете Текле, у Старој православној цркви на Башчаршији.
Послије вјенчања, око стотину сватова у аутомобилској колони од петнаестак аутомобила упутило се у Дом удаљен око седам километара.
Пошто испред Старе цркве не постоји паркинг, колона је стала на 150-200 метара даље – код Вијећнице, гдје су остављени аутомобили, а сватови су пошли пјешке према Дому.
Према свједочењима сватова и очевидаца из пјешачке зоне на Башчаршији, до сватова се довезао бијели „голф“ у којем су била четворица сарајевских криминалаца, а међу њима и озлоглашени Ћело. Они су изашли из возила и покушали да барјактарима одузму српске заставе.
Дошло је до комешања, послије чега су двојица младића запуцала и ранила српске сватове Мировића и Гардовића, који је преминуо неколико минута касније у колима Хитне помоћи.
Послије злочина који су код Дома Свете великомученице Текле и Старе православне цркве на Башчаршији извршили људи сарајевског криминалца Рамиза Делалића Ћеле, породица Гардовић је морала да се исели из Сарајева.









![РТРС, 1.3.2015, Београд: Представљена књига „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995″ [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2017/03/ivanisevic-genocid-promocija-srna-45x45.jpg)


![Блиц, 18. 11. 2023, После померања српског споменика на гробљу, немачки амбасадор на Косову покушао да „помери“ и цео манастир Високи Дечани [Twitter]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2024/01/manastir-visoki-decani-f-hadzi-marko-vujicic-w-45x45.jpg)

![Стање ствари, 30. 12. 2025, Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: На сто десету годишњицу мученичке кончине протојереја-ставрофора Онуфрија Поповића [именослов свештеномученика Југоисточне, Јужне и Старе Србије и Маћедоније]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2026/01/spomen-tabla-niska-saborna-crkva-stradalim-svestenosluziteljima-f-veliki-rat-zapisano-u-jamenu-branko-bgdanovic-w-45x45.jpg)
![РТС, 23. 3. 2023, Досије Косово – Жута кућа [Филм]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2023/03/kadar_iz_dokumentarno_igranog_filma_ZUTA_KUCA_RTS_Sladjana_Zaric_Foto_Igor_Salinger-w-45x45.jpg)







