Глас Српске, 3.10. 2025, Насљеђе српског народа заштићено – рестаурација Чајничког јеванђеља и одбрана културе

Чајничко јеванђеље Фото: Политика, Комисија за очување споменика БиХ

Кроз зборник „Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума. Проучавање Чајничког јеванђеља“, раскринкан је покушај приказивања свих српских рукописа из савремене БиХ као „босанских“, кад већ не могу бити утврђени као „јеретички“ кроз одвајање од српског културног корпуса.

Каже то члан Комисије за очување националних споменика БиХ из Републике Српске Анђелина Ошап-Гаћановић након што је синоћ је у Административном центру Владе Републике Српске у Источном Сарајеву представљен овај зборник.

Ошап Гаћановић истиче да је зборник резултат мултидисциплинарног научног истраживања српског писаног насљеђа у Херцеговини и Босни, као и историјског и теолошког проучавања Чајничког јеванђеља у коме је учествовало чак 24 међународних научних институција и респектабилних имена из науке.

– Ово четворојеванђеље настало је у окриљу Српске православне цркве прије више од 600 година и данас се чува у ризници СПЦ у Чајничу. Чајничко јеванђеље изучавано је, не само текстолошки, како то раде ови с „боснистике“ (не би ли га тако утврдили као „босански рукопис„), већ и теолошки, кроз његову јеванђељску библијску суштину и употребу која је неодвојива од православља, али и историјски, кроз поглед на властелине наручиоце и политичке и друштвене прилике времена у ком је настало – истакла је Ошап Гаћановић.

Чајничко јеванђење је, подвукла је, писано српском руком.

– Како је митрополит дабробосански Хризостом и рекао у октобру 2023. године из њега су служене литургије у Српској православној цркви дуже од 600 година, и оно је у свему одраз културе и вјере српског народа из историјске Босне и Хума, а и савремене – додаје.

У њему, понавља Ошап Гаћановић, нема ничега јеретичког, босанског, ни бошњачког.

– Дугогодишњи покушаји „боснистике“ да све средњовјековне рукописе из Босне тумаче као јеретичке рукописе неких древних богумилских „Бошњана“ и да, како рече један учесник, нашим културним насљеђем попуњавају огромне рупе у свом културном идентитету, потпуно је раскринкан. Галама из Сарајева, настала због рестаурације Чајничког јевањђеља, само је указала Србима да је вријеме да разбију ове митове о неком наводном „босанском језичком насљеђу“ и заштите српско име, и српску писану ријеч у овој земљи која је одувијек била српска западна земља – закључила је Ошап Гаћановић.

Црквена организација Чајниче 2007. године је дала сагласност да Чајничко јеванђеље буде дефинисано као национални споменик БиХ, али заједно с осталом црквеном имовином, да би 2013. године Комисија за очување националних споменика БиХ донијела одлуку у којој, између осталог, пише да је изношење овог националног споменика из БиХ забрањено.

Проблем је настао прије три године када је јеванђеље послато у Србију на рестаурацију, а из Сарајева су дошле и пријетње институцијама Српске јер су омогућиле слање овог добра на додатну заштиту. У ФБиХ су то представили као „киднаповање” документа за који тврде да је „једини писани споменик цркве босанске који се налазио у БиХ“.

Средњовјековни рукопис након рестаурације и конзервације у Србији враћен је у цркву Успења Пресвете Богородице у Чајничу.