Реон карауле Ликен, у позадини планина Паштрик Фото:ИН4С, ФБ Историја Срба
Двадест пет година је од почетка битке на Паштрику, која је заједно са борбом на Кошарама, пример војничке снаге, вештине, храбрости и победе, али и страдања младих војника за отаџбину.
Операција Стрела односно Битка на Паштрику је била агресивна војна операција, садржана у скупу нападачких борбених дејстава УЧК потпомогнутих снагама албанске војске и НАТО, а против јединица Војске Југославије у периоду од 26. маја до 10. јуна 1999. Циљ операције Стрела био је сламање отпора, разбијање и уништење одбрамбених пограничних снага ВЈ, те отварање коридора за додатно убацивање терориста на подручје Косова и Метохије и пресецање комуникација на линији Пећ — Призрен.
Идеја генерала Веслија Кларка, тадашњег команданта НАТО снага била је да око 20.000 војника убаци у Метохију и тако сломи одбрану Приштинског корпуса. Мимо устаљене линије НАТО командовања, Кларк је ангажовао и америчку стратешку авијацију која је тукла наше јединице из ваздуха. Међутим, само једном, 27. маја, успели су да пробију фронт наше одбране на горожупском правцу и направе продор од 200 до 400 метара на територију Србије. И поред оваквог успеха, агресор није успео да испуни своје ратне планове. За успешан наставак операције било је неопходно осигурати десно крило напада, те заузети и долину Белог Дрима. Сви дотадашњи покушаји показали су се као неуспешни. Терористичке снаге су губиле на снази и операција је полако посустајала. После два дана тешких борби (31. маја и 01. јуна), престала су велика офанзивна дејства и операција се свела на повремене мање ватрене чарке. Ово је омогућило попуну у наоружању и опреми, те се Војска Југославије на овом правцу потпуно консолидовала и учврстила своје положаје. Снаге НАТО-а, албанске регуларне војске и терористичке УЧК су биле практично одбачене на почетне положаје и операција “Стрела” је доживела потпуни неуспех.
Борбе на Паштрику и Кошарама зауставиле су НАТО поход на СРЈ, али и продор албанских снага, а за тај велики успех, заслужни су обични војници, борци и старешине тактичких јединица.
Тачан број припадника терористичке УЧК који је био укључен у фазама операције није могуће утврдити. По неким проценама, у првом таласу требало је да учествује од 12.000 до 20.000 бораца. У овај број улазе делови 2. пешадијске дивизије војске Републике Албаније (јачине око 5.000 људи), као и самостални артиљеријски пукови са командом у граду Кукеш.
Упркос тешким искушењима сваки борац био је спреман на жртву. Војска се херојски борила. О томе сведоче и жртве – у операцији Стрела 549. моторизована бригада, имала је 25 погинулих и око 200 рањених бораца. У зони бригаде погинуло је укупно 87, а рањено и повређено 300 официра, подофицира и војника.
Према званичним подацима косовске* Комисије за одређивање статуса ветерана у борбама у зони Паштрика погинуло је 453 УЧК терориста, а рањено више од 700. Међутим, њихови губици били су знатно већи.
Чувена 549. моторизована бригада Војске Југославије је једина која је комплетно одликована.
