Искра, 14. 11. 2025, Владимир Умељић: Моје племе сном мртвијем спава

Рачак, Брдо Бабуш, увиђај 18. јануарa 1999. године Фото: РТС, Досије Косово – Рачак, screenshot, FFuO

Недавно сам објавио текст „Место злочина“ и указао на еминентну улогу филмске индустрије у служби политичке манипулације публике а у нади да ће српски уметници, ствараоци то појмити као алармна звона.

Била је представљена једна емисија емитована у недељу 5. октобра 2025. на Првом програму немачке телевизије (АРД) у ударно време (20.15), где је примарно и са великим успехом био тематизован „српски геноцид у Сребреници“.

Сад Аљбин Курти следи томе и најављује сличан пројекат о „случају Рачак“, који је заслугом тадашњег шефа Косовске верификационе мисије ОЕБС-а Вилијама Вокера, постао непосредни изговор за НАТО агресију на СР Југославију.

Овде један врло кратки извод из тог текста („Место злочина“):

„У недељу 05. октобра 2025. на Првом програму немачке телевизије (АРД) у ударно време (20.15) емитована једна епизода врло популарне криминалистичке серије „Место злочина“ („Tatort“). Главна личност је био полицијски комесар Хамза Кулина из Франкфурта, пореклом из Босне и Херцеговине (глумац Един Хасановић, пореклом из Босне и Херцеговине).

Врло хваљена епизода, као емоционална, реална, потресна.

Најснажнији утисак је несумњиво оставила сцена, када комесар Кулина описује како је као трогодишњак доживео да му „српски четници“ у Сребреници одводе тринаестогодишњег брата на стрељање, што његова мајка до данас није преболела.

Мајка се увек изнова појављује у филму и врло упечатљиво глуми.

Сузе једне мајке су увек исте, да ли она долазила из Босне, Србије или из Бурундија.

Контроверза о којој је овде реч, међутим, има превасходно политичку позадину а то значи да се чињенице интересно селектују, емоције по потреби дозирају и примењују по принципу корисности, да се истина политизује.

Стара је изрека, да у рату прво умире истина и то су западни медији у то време неуморно и врло безобзирно демонстрирали – Срби су „играли фудбал са фетусима исеченим из стомака силованих Албанки а потом их пекли себи за вечеру, усађивали псеће ембрионе у материце босанских муслиманки, итд…“

Треба очекивати, дакле, да ће западни медијски конзументи врло спремно прихватити да је тежиште једне врло популарне криминалистичке емисије управо на трауматичном доживљају једног полицијском комесара (одлична глума Едина Хасановића) из раног детињства у Сребреници.

И сигурно ће саосећати са његовом (филмском) мајком, која и после деценија живи претежно у замраченој соби и сваке године прави баклаву за рођендан свог стрељаног сина. И потом се сетно насмеши, када други син, комесар, по први пут понуди мајци да овог пута заједно направе баклаве а потом склони завесу и пусти дневну светлост у собу.

Зрак светлости, знак наде.

Све контровезне чињенице око ових збивања су аутори и протагонисти овог филма, једноставно игнорисали и себи узели право да одбаце све дилеме, расправе и дискусије о овом осетљивом и отвореном питању, да политизују уметност и милионима гледалаца сугеришу своје врло једнострано виђење ових трагичних догађања.

Али како режија и сценографија, тако и глума, били су неоспорно на врло високом професионалном нивоу…“

Актуелно сазнајемо из медија да Аљбин Курти следи овом концепту:

„Курти пресвлачи злочинце ОВК у холивудској режији“

Албански медији на Косову и Метохији објавили су вест да ће неколико познатих холивудских глумаца играти у филму о наводном масакру у Рачку. Вест је објавио продуцент са КиМ Фитим Краснићи, наводећи да ће сценарио бити заснован на „истинитој” и надасве тужној причи његовог оца. Улогу ове жртве – „великосрпског национализма, мучења, геноцида и других злочина против човечности“ – преузеће, како је најавио, Роберт де Ниро.

Оружани сукоб српске полиције и албанских терориста у селу Рачак, уз креативно тумачење догађаја тадашњег шефа Косовске верификационе мисије ОЕБС-а Вилијама Вокера, постао је непосредни повод за НАТО агресију на СР Југославију. Интензивна медијска кампања током које су терористи постали невини цивили, махом жене и деца, наметнула је јавности на Западу став о Србима као злочинцима. Улога по којој су претходно, на другим фронтовима широм бивше СФРЈ, постали већ препознатљиви, није их ни овај пут заобишла.

Није помогло ни то што се кроз извештаје више истражних комисија није могло доказати да се ради о масакру над цивилима.

Према сведочењима судије Данице Максимовић којој је три дана био онемогућен улаз у село, пронађено оружје, војне униформе и сви докази да се ради о терористичкој групи, снимљени камерама иностраних новинарских екипа, напрасно су нестајали. Истражни тим из Финске предвођен Хеленом Рантом сложио се са резултатима обдукције, али је она одбила да га потпише, да би по повратку у Приштину посведочила да се ради о злочину против човечности.

Готово десет година касније, Хелена Ранта у својој аутобиографској књизи признаје да је извештај писала под притиском Вилијама Вокера који јој је сугерисао да случај представи као српски злочин. За то време, њен налогодавац већ је добио свој споменик у Приштини, Албанци независност под покровитељством предводника НАТО агресије, а закаснела правда, која по правилу постаје неправда, никада није ни дошла. (Политика, Београд, 14.11.2025.).

Може се очекивати да ће ефекат бити сличан односно пре много већи, јер – Роберт де Ниро, Холивуд? Шта ће српски медији тада јављати, поново прежвакавати епизоду, да је он као млад и сиромашан човек једном похађао Србију, те да га је ето једна породица покупила са улице и угостила?

Но шта раде српски уметници, ствараоци, шта ради српска држава?!

Максим Горки је једном приликом узвикнуо: „За кога сте ви, мајстори културе?!“

Бог зна да су за Србе отворени многобројни фронтови, но зашто се овај изузетно важни тако неодговорно, дословце кажњиво превиђа, занемарује? Докле ће у овој горкој стварности да изостаје српски одговор на ово питање Горког? Другим речима, докле ће да важи Његошево тужно:

„Моје племе сном мртвијем спава…“?

Dr sci Phil, dr Владимир Умељић