Мостар: Гроб Алексе Шантића (1868–1924) на српском православном гробљу Бјелушине Фото: Брано Бошковић, brano14
ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Положај Срба у Федерацији БиХ (ФБиХ) у 2022. години додатно је погоршан, а њиховој број, према проценама, смањен на само 36.000 или 1,64 одсто, изјавио је председник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић.
Он је за Срну рекао да, с обзиром на то да су бројчано већински народи Бошњаци и Хрвати на листама својих странака изабрали 19 делегата у Дом народа из редова Срба, аутентични легитимни представници српског народа немају могућност да предложе потпредседника Федерације из српског народа.
Радановић је оценио да су Бошњаци и Хрвати изабрали себи подобне Србе у федерални Дом народа.
Навео је да, према извршеним анализама и процени, на територији ФБиХ живи 36.320 Срба, а да их је према попису у БиХ из 2013. године било 56.550.
Радановић је објаснио да је због непостојања могућности да се запосле, лоше инфраструктуре и генерално неповољног односа власти број Срба у укупном броју становника Федерације са 2,5 одсто смањен на 1,64 одсто и указао да их је пре рата било 19,95 одсто.
Навео је да су током 2022. године извршена бројна кривична дела из мржње против верског и националног уверења, као и етничког порекла Срба у ФБиХ.
Радановић је подсетио да је 23. марта прошле године оскрнављено православно гробље Црквина у Брезичанима, општина Доњи Вакуф, када су порушени споменици и ограда.
У Високом, у селу Мауровићи, 13. јуна убијена је Српкиња повратница Нада Радуловић (65), а 10. јула оскрнављено је православно гробље Виховићи у западном делу Мостара, где су на улазној капији и зиду око гробља исписани усташки симболи и упућене погрдне поруке Србима.
Велика штета нанета је 7. децембра на Саборној цркви у Мостару.
„БиХ је добила кандидатски статус у ЕУ. Срамота је да земља која има кандидатски статус и даље има цела насеља без струје. Срби у насељима око Дрвара, Петровца, Грахова и Гламоча и данас, 27 година након рата, немају струју”, нагласио је Радановић.
Он такође тврди да у ФБиХ тренутно има око 220 насељених места без становника, а пре 1992. године била су насељена искључиво Србима.
„Власти ФБиХ нису помогле српском народу у обнови путне инфраструктуре у овом ентитету. Путеви у насељима где живе Срби нису на листама и плановима за асфалтирање и рехабилитацију”, навео је Радановић.
Он је као пример навео пут Гламоч-Дрвар, који, како је рекао, не желе да асфалтирају ни кантон нити Федерација.
