Политика, 6. 10. 2025, На данашњи дан: Почетак Тројне инвазије и бугарски ’нож у леђа‘ Србији

Детаљ насловне стране париског Малог журнала, број 1294, објављеног 10.10. 1915. године после тројног напада Централних сила на Краљевину Србију, 6.10.1915. године Фото: Политика, Национална библиотека Француске, Bibliothèque nationale de France, PD

Нападом Немачке, Аустроугарске и Бугарске 6. октобра 1915. године отворен је нови фронт и започео један од најтежих периода за Србију у Великом рату

На данашњи дан отпочела је Тројна инвазија на Краљевину Србију 1915. године, која представља један од кључних момената у Првом светском рату.

После успешне одбране и великих победа Српске војске 1914. године на Церу, Дрини (Мачковом камену) и Колубари, надмоћној, пораженој и пониженој аустроугарској војсци у четвртом нападу на Србију придружују се и Немачко царство, а мало касније и Бугарска.

Пре мало више од једног века, у јесен 1915. године, Бугарска је после кратке неутралности у Првом светском рату званично ступила у сукоб на страни Централних сила и отворила нови фронт против Србије. Тада је француски лист Le Petit Journal објавио једну од најпознатијих ратних насловних страна, која је симболично представила Бугарску као издајника који задаје „нож у леђа“ свом српском брату.

Насловна страна париског Малог журнала, број 1294, објављеног 10.10. 1915. године после тројног напада Централних сила на Краљевину Србију, 6.10.1915. године Фото: Национална библиотека Француске, Bibliothèque nationale de France, ark:/12148/bpt6k717178b, PD

На насловној страни овог популарног француског листа од 10. октобра 1915. године, приказан је бугарски војник који напада српског ратника изненада, с леђа. Пратећи наслов гласи: „Mauvais frère – Pendant que son frère Serbe lutte héroïquement contre de puissants ennemis, le Bulgare s’apprête à le poignarder dans le dos“ („Лош брат – док његов српски брат херојски ратује против моћних непријатеља, Бугарин се спрема да га убоде ножем у леђа“). Ова слика постала је снажан симбол издаје и болног преокрета у судбини Србије у Великом рату, и до дан данас живи у сећању српског народа.

Историјски контекст овог „ножа у леђа“ је сложен. Србија је од 1914. године водила херојске борбе против Аустроугарске и Немачке, док је Бугарска првих месец дана рата задржала неутралност, водећи дипломатске преговоре са обе зараћене стране. Међутим, под притиском и обећањима Централних сила о територијалним уступцима, посебно у Македонији, Бугарска је 1915. године донела одлуку о уласку у рат.

Бугарски напад на Србију у октобру 1915. отворио је нови фронт и значајно отежао српску одбрану, доприносећи повлачењу српске војске преко Албаније, једном од најтежих и најболнијих периода српске историје. Тако је „нож у леђа“ постао не само метафора већ и реалност која је обликовала ток рата и односе на Балкану.

Поред тог историјског момента, Бугарска је у новијој историји више пута поступала на начин који је Србија доживела као издају или барем непријатељски корак. Званична подршка такозваном Косову и признање непостојеће државе, отварање амбасаде у Приштини и дипломатске активности у прилог независности, дубоко су погодили српску јавност.

Француски насловни лист Le Petit Journal је дубоко одражавао тадашње осећање издаје и потреса који је у Србији изазвао изненадни бугарски напад. Та слика и данас остаје снажан симбол сећања на жртве.