ИН4С, 20. 2. 2023, Рожајски парох Слободан Радојевић: Српски народ у Рожајама хтио да сачува од заборава своје жртве, ако то било коме смета има проблем са историјом и чињеницама

Црква Ружица у Рожајама Фото: ИН4С

Парох рожајски Слободан Радојевић, који је свештеник и парох рожајски, и служи свету службу у цркви Ружици, казао је да се фреска која је изазвала негодовање дијела јавности зове „Рожајски мученици“, да се налази на десној страни зида цркве Ружица у Рожајама и да су на њој приказани историјски догађаји.

„На десној страни зида осликана је сцена рушења цркве. Са једне стране налазе се Турци који су цркву Ружицу порушили 1684. године. Ова црква је саграђена у доба Немањића и непозната је година изградње. Њени темељи се налазе недалеко од фабрике „Ибар“ у мјесту Сухо Поље. Поред цркве Ружице порушено је још 17 цркава на данашњој територији општине Рожаје. Међу најзначајнијим порушеним црквама је Манастир Лучице у селу Лучице, а са друге стране комунисти који су цркву Ружицу срушили 1948. године (друга црква Ружица подигнута је 1934. године и на њеним темељима подигнута је основна школа Мустафа Пећанин)“, казао је Радојевић.

Он је рекао да се са десне стране зида налази сцена мајке и дјетета у колијевци како их убијају муслимани.

„Ова сцена је узета као најпотреснија која се десила српском народу у Рожајама за вријеме Другог Светског Рата. Дијете са слике је Мијат Милутинов Булатовић а поред њега у Бијелој Цркви убијени су Стоја (3) Милица (4) и Владо (5) заједно са својом мајком. Укупно у Бијелој Цркви и Буковици 1943. године у једном дану убијено је 58 дјеце, жена и стараца. Овај злочин починили су у Бијелој Цркви њихове комшије из Бишева њих тројица и њихова имена су нам позната. О овом злочину пресуду је донијело Осново државно тужилаштво из Бијелог Поља (пресуда се налази у нашем посједу) али никада нико од осуђених није одлежао своју казну“, јер су, како тврди Радојевић, пресуде држане у тајности.

Он је рекао да су са друге стране зида на јужној страни припрате иконописали Ктиторску композицију на којој су насликали Муслимана као представника свих оних који су учествовали у градњи цркве.

„Дакле: са једне стране имамо оне који су рушили и убијали а са друге оне који су градили и молили се за Мир. Једна сцена од друге је неодвојива и теба их посматрати само као једну цјелину“, казао је Радојевић „Вијестима“.

Он је рекао и да су иконопис у цркви започели у новембру 2018. године а завршили у августу 2021. године.

„Иконопис је у цјелости одрадила дипломрани Иконописац госпођа Дуња Милићевић. Постоји један број људи који је дошао и интересовао се о чему говори сцена и свима сам, као и вама, објаснио. Да ли неком ово смета? Могуће… Смета истина?

Захваљујући Архиву Југославије дошли смо до имена свих учесника злочина у свим српским селима. Све податке можете добити на увид код нас. Документа и списак имена не можемо Вам дати овако јер планирамо да објавимо књигу о свему што се десило. Наравно да никада нисмо осудили један народ већ појединце али појединаца је имао један дугачак списак чак њих више од 50.

Такође не смије да се заборави да су све оне који су успјели да се спасу спасили управо муслимани такође појединци који су показали велику храброст. За свако српско село постоји велики број прича и сведочанстава и било би немогуће да вам то овако пренесем. О свему овоме издаћемо књигу и јавност ће бити упозната са свим догађајима директно од сведока и потомака жртава.

Једини разлог зашто смо ову сцену осликали је тај што је српски народ у Рожајама хтио да сачува од заборава своје жртве. Будући да у нашој цјелокупној историји постоји култура чувања од заборава свих страдалих као и свих упокојених и ми смо били дужни да ово сачувамо од заборава. Овим не желимо никога да осуђујемо јер Црква никога не осуђује. Црква само памти и моли се за свакога и за оно најважније и најпотребније Мир. Ако ово било коме смета има проблем са историјом и чињеницама“, поручио је Радојевић.

По његовим ријечима „у Рожајама није убијен ниједан муслиман од стране Срба и ми сви смо на то поносни али морамо да памтимо шта нам се десило да се то више никада неби поновило“.

„Памтимо и ко је злочин починио не да би неког осудили већ да би показали да таква идеологија безвјерја и човјекомржње ничему добром није водила“, рекао је Радојевић.