
Ниш, Шуматовачка улица, 7. маја 1999. године, експлозија касетних бомби Фото: Политика, Комисија за процену штете од агресије НАТО алијансе на Ниш, архива градске општине Ниш
На данашњи дан пре 26 година касетним бомбама, први пут коришћеним у бомбардовању Србије и СРЈ, убијено је 16 људи, а више од 70 је повређено
Мајско преподне 7. маја 1999. године у Нишу је почело уобичајено, јер Нишлије су већ били навикли да живе између злокобних сирена за ваздушну опасност у склоништима и у подрумима. А већ око 11.30 све се претворило у пакао. Док су грађани били ван својих кућа и станова, у продавницама, на пијацама, улицама и тротоарима, са неба је авијација НАТО-а просула товаре касетних бомби, забрањене свим међународним конвенцијама о ратовању и први пут коришћене у бомбардовању наше земље. И извршила незапамћен и најмонструознији злочин над цивилима.
У Нишу је тог 7. маја убијено 16 људи, међу којима и Љиљана Спасић, трудница пред порођајем, која није стигла до пијаце да купи и проба прве трешње. И због ње и свега што су тог трагичног дана доживели, Ниш и Србија никада неће моћи да забораве масакр у центру града на десној обали реке Нишаве – испред зграде Универзитета (некадашње Моравске бановине), у Шуматовачкој улици, на главној аутобуској станици и поред ње на Тврђавској пијаци, у здравственим станицама и поред њих, на Булевару 12. фебруар, у двориштима историјске и културне заоставштине града из периода под Османлијама, на тротоару Хасан-бегове џамије и шеталиштима на нишавском кеју…
На тротоару код зграде Универзитета гелер је Љиљани Спасић пресекао вратну артерију… Ова млада Нишлијка, апсолвенткиња медицине, била је у седмом месецу трудноће и носила је девојчицу. На тротоару су се угасили и њен и живот њене нерођене бебе, искрварила је за само неколико минута.
Данас би, да су којим случајем преживеле бомбардовање, Љиљанина девојчица имала исто година колико и њена мајка када је страдала. А само четрдесетак метара од места њеног убиства, испред малог ресторана у Улици Анете Андрејевић, преко пута Тврђавске пијаце у Нишу, погинула је млада конобарица.
На супротном крају Ниша, смртоносне бомбе НАТО-а са малим падобранима, ношене ветром, пале су и на зграду Клинике за патологију. Убијених Нишлија било је у улицама Љубе Ненадовића и Љубе Дидића поред парка Чаир, али и у градском насељу Дуваниште. Повређено је било више од 70 људи.
Убилачка авијација Северноатлантске алијансе, демонстрирајући сву своју силу и моћ, у два налета у размаку од само 12 минута – у 11.27 и 11.39 – бацила је на Ниш двадесетак контејнера са преко 500 „наранџастих убица”. Поред страдалих грађана, срушено је и уништено више од 125 стамбених зграда и солитера, изгорело је до пепела небројено много породичних кућа, у ватреној стихији нестало је више десетина аутомобила. Нељуди су касетним бомбама погодили болнице, медицинске установе и здравствене станице, фабрике и складишта, школе, спортске и трговинске објекте… Посејали су смрт. И годинама после агресије, током којих је Ниш чак 56 дана и ноћи непрестано био под узбуном и на мети ракета и пројектила агресора, заостале и неоткривене „наранџасте убице” косиле су и уништавале све пред собом у центру и свим деловима града, убијале и повређивале цивиле.
Тома Тодоровић