РТ Балкан, 13. 7. 2025, СПЦ молитвено слави Свету децу мученике страдале у НДХ: Православља изданци, у телу анђели

Јасеновац, сестра Марија Фото; Јасмина Ковачевић, Твитер

Кроз дечији логор Јастребарско, у периоду од 11. јула 1942. до 26. август 1942. године према неким документима прошло је 3.336 махом српске деце. За непуних месец и по дана у овом логору „званично“ је уморено 768 деце

Света деца – мученици јастребарски и сисачки, жртве геноцида над српским народом у „НДХ“, уписанa у диптихе светих Православне Цркве одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Патријаршије из 2022. године, молитвено се славе данас, 13. јула, саопштено је из СПЦ.

СПЦ у саопштењу преноси текст ђакона Будимира Кокотовића, објављен у календару цркве за 2023. годину у којем се, између осталог, наводи да је дечји логор у Јастребарском, надомак Карловца, био је један од неколико логора за српске децу у Независној Држави Хрватској (НДХ).

Логор је основан под именом „Прихватилиште за децу избеглица“, а основало га је Министарство удружбе НДХ, са задатком да се из осталих логора ту сакупе деца и одгајају у усташком духу, по узору на јаничаре. Објављени извори наводе да је први транспорт деце кренуо из Загреба 11. jула 1942. године и стигао у Јастребарско неколико дана касније. Комплекс логора налазио се на три локације у граду Јастребарском.

Дечији логор у Сиску отворен је 3. августа 1942. године, када је доведено око 1.300 деце из логора Млака и Стара Градишка. Логор је био смештен у основној школи у Сиску, солани Реис, самостану сестара реда Св. Винка и Соколском дому. У Сисак је стигло до краја октобра 1942. године у неколико транспорта преко 7.000 српске деце са подручја Козаре, Баније, Лике, Кордуна и Славоније.

Један од најпотреснијих објављених докумената који говори о умирању недужне деце у Јасребарском је бележница чувара месног гробља Фрање Иловара. Поступајући према наређењима данима је сахрањивао мртве малишане и о томе водио дневник. Дечија тела, како наводи гробар, била су спакована у кутије и сандуке. Да би их што више стало у један сандук, силом су затварани сандуци. У једној „киштри“ могло је бити и до десеторо деце.

Свеска Фрање Иловара најтужнији је сведок дечијег страдања у том усташком логору. Чувар гробља је своје „радне дане“ рачунао на „куне“ и „комаде“. Рачуне је својим потписом оверавала часна Гаудиенција. Свеску је описао Драгоје Лукић у својим књигама. На првој страни дневника записано је да је само 22. јула 1942. године сахрањено 107 деце. Онда стоји рачун и потврда:“Примио на рачун копања гробова 10.000 куна за сто комада дјеце покопане“. На следећем листићу је забелешка:“Рачун за укоп – 243 комада дјеце x 150 куна – 36 450 куна“.

Од 22. јула до 11. августа 1942. године гробар је свакога дана записивао колико је покопано мушке, а колико женске деце. Крај сваког датума испод слова која су означавала пол, записивао је цифре или уносио само усправне цртице, свака цртица представљала је једну смрт.

Кроз дечији логор Јастребарско, у периоду од 11. јула 1942. до 26. август 1942. године према неким документима прошло је 3.336 махом српске деце, од тога више од 2.000 са Козаре. За непуних месец и по дана у овом логору „званично“ је уморено 768 деце, узраста од неколико месеци до 14 година. На споменику је наведен број од 468 уморених заточеника дечијег логора, али права истина можда никада неће ни бити откривена.

Истраживач Драгоје Лукић је на једном месту навео бројку од 1.011, а на другом 1.026 умрле деце, рачунајући свакако Јастребарско и Реку, као и децу из Јастребарског која су умрла у загребачким болницама. Архив Југославије у Београду поседује фонд „Савезна Комисија за попис жртава рата 1941–1945. Босна и Херцеговина“ у ком је и списак 560 имена деце која су пострадала у Јастребарском. Нажалост, многе породице чија су деца пострадала нису преживеле грозоте ратног вихора.

Четврта кордунашка бригада НОВЈ заузела је Јастребарко 26. августа 1942. године, након чега је логор затворен. Комадант бригаде Никола Видовић наводи да су у логору затекли 727 заточене деце. Дечији логор у Сиску затворен је 8. јануара 1943. године.

Јастребарско, хрватски нацистички логор за српску децу, под управом часних сестара конгрегације св. Винка Паулског римокатоличке цркве Фото: jastrebarsko-jaska.blogspot.com, Музеј револуције народа југославије, архивска фотографија

Прву икону Светих новомученика – младенаца јастребарских, урадиле су монахиње манастира Светог Василија Острошког у Бијељини 2021. године, а њу је Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије даривао Епархији горњокарловачкој.

Иницијативом и трудом Епископа горњокарловачког г. Герасима, Свети Архијерејски Сабор 21. маја 2022. године донео је одлуку: „На основу предања Православне Цркве, а сходно члану 69. тачка 8) Устава СПЦ, децу мученике јастребарске и сисачке прибројати Лику Светих“. Њихов помен се прославља 13. јула/31. јуна.

Недуго пошто је Сабор СПЦ уврстио свету децу мученике јастребарске и сисачке у диптихе светих, огласили су се те 2022. године бискупи Загребачке црквене покрајине који су негодовали због „неистина у вези с децом у ратним прихватилиштима у Јастребарском и Сиску“.

Бискупи су упутили писмо патријарху српском Порфирију у којем су навели да називање Јастребарског и Сиска дечјим логорима на територији НДХ, којима су управљале часне сестре из реда Светог Винка Паулског, и помињање Алојзија Степинца у овом контексту, представља „продужавање идеолошке пропаганде из времена југословенског комунистичког тоталитаризма“.

„Реч је о образованим особама које су посветиле свој живот Богу и људима у потреби, које су… с љубављу и поштовањем часно вршиле дело хришћанске љубави“, навели су бискупи описујући рад часних сестара и истичући да се Католичка црква на челу с надбискупом Степинцем у НДХ истакла „узорним делима љубави према ближњима“.

Тропар, глас 1.

Православља изданци
и у телу анђели и нови страдалници, показали сте се,
о, младенци, у Јастребарском и Сиску храбро пострадавши,
украсили сте Цркву
која вам вапије: Слава Христу који вас прослави,
слава Њему који вас овенча,
слава Њему који нам
кроз вас кротост дарује.
 

Ђакон Будимир Кокотовић