Део спомен-комплекса Стари Брод – Милошевићи (аутор архитекта Новица Мотика) Фото: СРНА, Дубравка Благоје
У Старом Броду код Вишеграда освештен је Спомен – музеј и служен парастос српским жртвама усташког и нацистичког режима.
Страдање 6.150 Срба Сарајевско-романијске регије и Подриња, марта 42. на обалама Дрине, двоструки је злочин, јер је њихова судбина деценијама прећуткивана. Најзаслужнијима за чување сећања на жртве Старог Брода и Милошевића – свештенику Драгану Вукотићу, ктиторима музеја Спасоју Албијанићу, Миодрагу Давидовићу и архитекти Новици Мотики, председница Републике Жељка Цвијановић доделила је Медаљу заслуга за народ.
Крвави дан, 22. март 1942, православни празник Младенци. Збегови српског народа и нејачи на обалама непремостиве Дрине, у раљама мржње и монструозног усташког злочина.
Само се владика Николај Велимировић усудио да их оплаче, али је и поема „Ђердан од мерџана“ био забрањени крик.
До пре 12 година, када је почела градња спомен – комплекса у Старом Броду, тек је понеко начуо језиву причу о стародринском стратишту…
Митрополит дабробосански Хриостом истакао је да се страдању српског народа на реци Дрини у Старом Броду ћутало 77 година и да ће ове године бити покренута процедуру канонизације да би били проглашени светим мученицима.
– О њима се није смело јавно говорити. Данас смо сабрани у име невиних наших страдалника и великомученика, овдје поред нас, у дубинама ове хладне Дрине лежи гробље невиних. Леже наши преци – рекао је митрополит.
Дрина жубори, ал не говори, јер када би проговорила душама 6.150 старобродских новомученика језиво би било слушати о крвавим ранама, застидио би се људски род монструозности усташких џелата.
Бежећи од каме и мучења, више од три стотине девојака изабрало је хладне таласе Дрине да у неизбжну смрт не би отишле обешчашћене…
Прота Драган Вукотић, зачетник идеје о изградњи спомен комплекса „Стари Брод“, каже да му није јасно што се ћутало али наводи да му је и драго што се тако дуго чекало на овај музеј, јер да су некадашње власти то обележиле вероватно би то била спомен-плоча са петокраком, на којој би било написано да су то жртве фашистичког, а не усташког злочина.
– Доста смо учили о лажним истинама, лажној историји, лажним херојима. Ево данас, стојимо пред нашим херојима, то су ове скулпутре – истакао је свештеник Вукотић.
Спасоје Албијанић, који је финансирао изградњу Спомен-музеја старобродским жртвама, рекао је данас у Старом Броду да овај споменик васкрсава више од 6.000 српских жртава да се не би заборавиле.
– Пред вама се налази Спомен-музеј страдалима у Старом Броду и Милошевићима. Овај споменик носи симболику страдања деце и њихових породица – рекао је Албијанић у обраћању, те објаснио о каквом великом страдању сведоче скулпутре које су постављене у реку Дрину и у музеју.
Албијанић је истакао да су потресна казивања преживелих, те навео пример Сима Радовића коме су страдале четири кћерке, које су скочиле у реку Дрину.
Операција Трио под командом усташе Јуре Францетића, а уз учешће и немачких и италијанских фашиста, остављала је згаришта, пустош и смрт сарајевско – романијским пределима, Подрињем.
Више од шест хиљада поморених у Старом Броду само је крај крвавог пира започетог у фебруару 1942.
– Највећи и најмасовнији покољ над Србима усташе су починиле на православни празник Младенце, 22. марта 1942. године, у Старом Броду – подсетио је премијер Српске Радован Вишковић и обраћању на данашњем обележавању.
– Небројени су примјери девојака и жена са децом које су, не желећи да заврше у рукама усташа, скакале са стена у Дрину. Хроничари су забележили да се у једном дану саможртвовало 326 девојака, заједнички скочивши у Дрину. Овакав пример саможртвовања ретко је забележен у историји – нагласио је Вишковић.
Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је ово место, где су усташе убиле више од 6.000 Срба, дупло место страдања, јер га је крио комунистички режим. Додик је рекао да је Тито у то време био у Фочи и да није хтео да помогне српском збегу да не страда од усташа.
Он је истакао да се у Старом Броду догодио стравичан пир, стравичан по томе што је било забрањено да се о њему говори.
– Убијање Срба била је званична политика НДХ. Срби који су дошли овде, очигледно им је било намењено да буду побијени – рекао је Додик. Он је додао да није Републике Српске данас не би било ни овога у Старом Броду, те истакао како је оправдана била борба за Српску и да нас Дрина не сме делити.
Кад год је Дрина делила Србе, текла је крвава, подсетили су званичници Српске.
Српска је и данас на удару, јер је на путу вековних тежњи да на овој, нашој, западној обали Срба и не буде.
Председница Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила да ово место заслужује пажњу и да је обавеза да свако место српског страдања буде обележено на адекватан начин да се тако нешто не би поновило.
– Многи одговори леже у реци Дрини – рекла је Цвијановићева и захвалила донаторима Миодрагу Давидовићу, Спасоју Албијанићу, архитекти Новици Мотики и протојереју свештенику Драгану Вукотићу, које је данас и одликовала Медаљом заслуга за народ.
Цвијановићева је додала да нема планирања бућности и живљења садашњости ако нисмо свесни прошлости и свих изазова које је та прошлост доносила.
Чекали су осам деценија на достојан помен старобродски мученици, дочекаће и канонизацију у СПЦ.
Нису безимени нити заборављени. Влада Српске преузеће бригу да врата спомен – музеја буду отворена сваком путнику намернику, који жели да се поклони сјенима страдалника.
Подвижнике васкрсавања истине о страшном старобродском страдању Срба, свештеника Драгана Вукотића, ктиторе музеја Спасоја Албијанића и Миодрага Давидовића и архитекту Новицу Мотику више од заслужене медаље заслуга за народ радоваће ако Стари Брод буде место ходочашћа и српске саборности.
