РТ Балкан, РТС, 10. 4. 2024, Расељени и после четврт века: Више од тридесет хиљада Срба са КиМ нашло уточиште у Врању

НАТО: Срећан Васкрс! Фото: РТ Балкан, Танјуг, Владимир Шпорчић

У Врању и околини расељене породице у привременом смештају боре се да преживе у изузетно тешким условима за живот, али кажу да им најтеже пада то што што се се мало зна о жртвама које су поднели Срби на КиМ

У Врању је током 1999. године уточиште нашло више од тридесет хиљада расељених Срба са Косова и Метохије. Међу њима су и припадници Ромске заједнице. У самом Врању и околини расељене породице у привременом смештају боре се да преживе.

Од када су морали да напусте своје куће у Призрену живе тешко, али су, кажу, барем безбедни.

„Од када смо избегли нисам ишао у Призрен. Кућа упаљена, опљачкана,“ каже Џеки Ђорђевић из Призрена.

У насељу Доње Врање, у четири стамбене зграде живе расељена лица, највише из Призрена. Од примања не могу да саставе крај с крајем. И оно мало што приме, кажу потроше на лекове.

„Примамо осам и по хиљада динара, живим само од тога, радно неспособан сам, имам ангину пекторис, шећерни болесник. Не радим нигде и шест хиљада динара за лекове дајем,“ рекао је Ранко Станковић из Призрена.

Са њима су и расељени Роми такође са Косова и Метохије.

„Живела сам у селу Житиње, биле су претње и силовање. Девојку су силовали Шиптари, кад смо дошли овде запалили су ми кућу све до темеља“, навела је Сабрија Алија из Житиња код Витине.

Напомиње да јој је дете болесно, прима осам и по хиљада и додаје да живе скромно.

Јанковићи су из Гњилана и дуго су били у колективном центру потом у приватном смештају. Успели су да се скуће у врањском насељу Рашка.

Живе од грнчанског заната и подижу двоје деце.

„Хвала Богу добро нам иде, помаже ми супруга, радимо наизменично. Ја правим она дорађује или обратно, ево већ две године радимо“, каже Бранко Јанковић из Гњилана за РТС.

Кристина Јанковић из Врања каже да су деца мала и да за сада могу да зараде за основне потребе, али и да планирају да се тиме озбиљније баве.

На Косову и Метохији им је остало све, каже Бранков отац Живорад. Тамо му је сахрањен четрнаестогодишњи син Зоран кога су убили Албанци. И Живорад је тешко рањен, виде се ожиљци од метака који су прошли кроз његов врат.

„И ја сам рањен у руку и у врат. Имам шест метака кад сам био рањен, једва сам остао жив. Ми смо отишли у њиву да жањемо и они су преко друге њиве пустили рафал и мене и њега су изрешетали“, каже Живорад Јанковић из Врања.

Страхоту коју су доживели не могу да забораве. Најтеже им пада, кажу, што се мало зна о жртвама које су поднели Срби на Косову и Метохији.