Вести, 30. 3. 2024, Најстрашнија је тишина после јаука

Сурдулица, НАТО разарање 1999. Фото: Восток

Примаријус др Милованка – Мила Јанчев из Градског завода за хитну медицинску помоћ свих 78 дана агресије на СРЈ провела је са колегама Хитне помоћи на терену, спасавајући повређене након бомбардовања Београда. У разговору за Вести др Јанчев истиче да и 25 година касније памти раскомадана тела и јауке.

– То је нешто што, ма колико сте професионалац, не можете да избришете из сећања – каже др Јанчев.

Као два најтежа момента истиче бомбардовање зграде РТС и гранатирање КБЦ “Драгиша Мишовић”. Зграда телевизије у Абердаревој улици уништена је 23. априла, у 2.06. У том нападу животе је изгубило 16 радника РТС, а исто толико је рањено.

 
Пожртвовани лекари пркосили пламену

– Моја екипа није тада била међу онима које су се прве појавиле на месту трагедије, већ мало касније. Међутим, то је догађај који никада нећу моћи да заборавим. И даље се сећам мрака, дима и раскомаданих тела. Мислим да је од тада та зграда свето место. То је истовремено и споменик једног агресивног понашања, неразумевања. Убиство тих људи назвали су колатералном штетом, али то им је била намера. РТС није војни објекат, са циљем је гађан – каже др Јанчев.

 
Спасавање деце

Други догађај из рата који јој се урезао у сећање је бомбардовање КБЦ “Драгиша Мишовић” 20. маја у 00.50. Погинуло је седам гардиста, три пацијента и чувар. Уништена је зграда неурологије, а оштећене су зграде Дечје клинике и Гинеколошко-акушерске и просторије правне службе болнице и рачуноводство.

– Било је страшно. Знало се да је то хоспитална установа, а опет је гађана. Моја екипа се појавила испред болнице после 15-20 минута. У том првом тренутку не видите ништа. Видите дим, хаос, рушевине и чујете јауке. А онда се све стиша. И та тишина која уследи је можда и најстрашнија – прича ова докторка.

Др Мила Јанчев каже да је на њу снажан утисак оставила пожртвованост особља Дечјег одељења болнице.

– Када је КБЦ “Драгиша Мишовић” погођен на Дечјем одељењу је било неколико десетина раније хоспитализоване деце. Ту ноћ на рукама су их на безбедно пренеле дежурна докторка, медицинска сестра и спремачица. То су праве хероине и боли што о њима нико не прича када се обележавају годишњице – каже др Јанчев.

Синдром сломљеног срца

Као искусан кардиолог у каснијем, поратном периоду приметила је феномен који и даље није довољно испитан – синдром сломљеног срца.

– Све више људи је после НАТО агресије почело да се жали на срчане сметње, а да притом сва дијагностичка испитивања нису указивала да постоји проблем. Реч је о кардиоваскуларном обољењу које је познато као стресна кардиомиопатија или Такотсубо синдром. За ширу јавност је много познатији израз синдром сломљеног срца, односно обољење које је производ изненадног акутног стреса који може брзо да ослаби срчани мишић. Уверена сам да су грађани Србије током 78 дана агресије биле жртве “сломљеног срца” – наводи ова докторка.

Додаје да је једна од последица НАТО агресије и посттрауматски стрес. После бомбардовања Српско лекарско друштво и Секција за ургентну медицину је одржало симпозијум на ову тему, а говорили су представници Медицинског, Правног и Факултета политичких наука, као и Етичког комитета.

 
Најмлађа жртва

Примаријус др Милованка Јанчев је непосредно пред рат 1999. помагала у реконструкцији Дома здравља у Куршумлији. После рата у научном часопису “94” објавила је посебан рад о ратним дејствима на Куршумлију где је током агресије НАТО погинуло 17 људи.

– Међу њима је била и Бојана Тошевић, беба од 11 месеци. Убијена је у наручју свога оца на Ускрс 1999. године у пет сати ујутро, у селу Мердаре поред Куршумлије. Наша дужност је да јој се подигне споменик као сведочанство о времену безумља – истиче др Јанчев.

Све више малигних болести

Др Јанчев каже да без сумње постоји узрочно-последична веза између НАТО бомбардовања 1999. године и пораста оболелих од малигних болести.

– Потребно је детаљно обавити анализу свих локалитета где је коришћена муниција са осиромашеним уранијумом, али ништа мање важно је и утврдити степен загађења земље и воде на местима где су гађана индустријска постројења – наглашава др Јанчев.

Ђорђе Баровић – Вести