
Свештеномученик митрополит Петар Дабробосански (Зимоњић) Фото: Православље живот вечни, Митрополија Дабробосанска СПЦ
Свештеномученик Петар /Зимоњић/, митрополит дабробосански, син је војводе и свештеника Богдана Зимоњића. Рођен је у Грахову 24. јуна 1866. године.
Монашки постриг примио је 6. септембра 1895. године. За епископа захумско-херцеговацког хиротонисан је и устоличен у Мостару 9. јуна 1903. године.
Послије одласка у мировину митрополита дабробосанског Евгенија /Летице/ постављен је краљевским указом од 7. новембра 1920. за митрополита ове епархије.
По избијању Другог свјетског рата, савјетовано му је да се склони у Србију или Црну Гору. Он је на то одговорио: „Ја сам народни пастир, те ме веже дужност, гдје сам дијелио добро са народом, да исто тако и зло са народом подносим и подијелим, и према томе мора се са народом судбина дијелити и остати на своме мјесту“.
Досљедно је бранио православну вјеру и српско писмо пред њемачким Гестапоом. У том безочном нападу, посебно забрани употребе ћирилице, одлучну улогу имао је римокатолички свештеник Божидар Брало, усташки повјереник за БиХ.
Митрополит Петар ухапшен је 12. маја 1941. године и заточен у затвор „Беледија“, а 15. маја исте године отпремљен је у загребачки усташки логор Керестинец, гдје је обријан и одузета су му сва епископска обиљежја.
Према једној верзији, Свети Петар Дабробосански убијен је у Јасеновцу, гдје је бачен у ужарену пећ за печење цигле, а према другој одведен је у Госпић, а онда је са још 55 православних свештеника бачен у јаму Јадовно на Велебиту.
Свети архијерејски сабор 1998. године прогласио је митрополита дабробосанског Петра за свештеномученика.
Српска црква га прославља треће недјеље у мјесецу септембру.
Град Источно Сарајево прославља Светог Петра Дабробосанског као своју крсну славу.







![Погледи, Српске новине, 16. 6. 2018, Војска Србије први пут на Равној Гори: Историјско салутирање [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2023/03/vojska-srbije-na-ravnoj-gori-5-maj-2018-f-pogledi-srpske-novine-45x45.jpg)





![Detektor.ba, 14. 6. 2022, Драгиња Унковић: Јуни на Буни, тешки и тужни дани за породице несталих [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2021/10/spomen-ilustracija-f-glas-srpske-45x45.jpg)

![Ceopom-Istina, НСПМ, 3. 1. 2014, Слободан Дурмановић: Рашчовечење српских жртава у Сребреници [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2025/05/nser-oric-sredina-smajo-mundzic-i-celo-malagic-f-srna-kadar-srebrenica-izdani-grad-svreenshot-w-45x45.jpg)
![Вечерње новости, 18. 11. 2025, Борис Субашић: Са белега бришу српско порекло: Како су хришћански средњовековни споменици у науку угурани под именом стећци [ I ]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2025/12/nekropola-radimlja_f-wikimedia-commons-w-45x45.jpg)






