Глас Српске, СРНА, 29. 8. 2023, Ошап Гаћановић: Није дата сагласност за постављање споменика Твртку Котроманићу у Сарајеву

Споменик Стефану Твртку Првом освануо усред муслиманског Сарајева Фото: Глас Српске, СРНА

ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Члан Комисије за очување националних споменика у БиХ Анђелина Ошап Гаћановић рекла је да ова комисија никада није дала сагласност за постављање споменика Твртку Котроманићу у Сарајеву, као и да треба разлучити да ли се тиме велича босанска титула бана или титула Немањића.

Гаћановићева је рекла Срни да не зна ко је то дозволио, будући да је Комисија издала мишљење да за постављање овог споменика не постоји сагласност и да није у складу са историјским урбаним пејзажом.

„Уколико је прибављена нека сагласност, онда је издејствована непотпуним гласањем, јер ја нисам дала сагласност. У том случају одлука је неправоваљана, јер пред члановима Комисије у скорије вријеме није било никаквог захтјева за издавање мишљења усаглашености са одлуком о заштити историјског урбаног пејзажа Сарајева“, рекла је Гаћановићева.

Она је објаснила да је у складу са одлуком о заштити историјског урбаног пејзажа Сарајева потребно прибавити сагласност комисије за све интервенције у заштићеном простору.

Гаћановићева је подсјетила и на Закон о спровођењу одлука Комисије који обавезује надлежне институције да се понашају у складу са тим, а да се све оно што није у складу са одлукама Комисије у планској документацији ставља ван снаге.

Према њеним ријечима, из Градске управе Сарајево прије годину дана дошао је захтјев за постављање споменика Твртку Котроманићу код зграде Предсједништва БиХ, али да на сједници Комисије за очување националних споменика БиХ није постигнута сагласност свих чланова.

„Сматрала сам да је то интерпретација историјске личности и искориштавање у дневно-политичке сврхе и нисам дала сагласност. Сматрала сам да као институција која штити културу народа, не може да се приписује само једном народу и да се шаље погрешна порука“, појаснила је Гаћановићева.

Она је додала да је потом неколико невладиних удружења покушало да прибави мишљење Комисије о одговарајућој локацији, али да ни за то није било сагласности због тога што је у питању политичка злоупотреба и стављање историјске личности у савремени контекст употријебљен у политичке и идеолошке сврхе.

Гаћановићева је нагласила да је БиХ потписник међународних конвенција о заштити културног, природног и нематеријалног насљеђа које БиХ обавезују да се историјски слојеви и историјска нематеријална баштина не смију користити у дневнополитичким контекстима.

„Треба да одвојимо историјску личност Стефана Првог Твртка Котроманића од интерпретације, јер не постоји краљ Босне и средњовјековна Босанска краљевина. Твртко је био бан Босне, а онда је овјенчан круном Немањића и ради се о једној много већој држави“, појаснила је Гаћановићева.

Коментаришући натпис на споменику на којем пише „Краљ Твртко“, Гаћановићева истиче да се тиме преноси лажна информација, те да се треба разлучити да ли се спомеником поздравља бан Твртко и велича босанска титула бана или се велича титула Немањића, гдје се он проглашава Стефаном Првим Твртком Котроманићем, краљем Србља, Босне, Поморја и Западних страна, и то је потпуно друга титула.

„У том смислу уколико се заиста велича личност и титула краља, онда је потребно написати тачно, а не интерпретирати дјелимично ову титулу, тако да дефинитивно ово представља злоупотребу историјског слоја која је супротна међународним конвенцијама“, нагласила је Гаћановићева.

Она сматра да је интерпретација Твртка Котроманића која се спроводи овим спомеником у циљу политичко-идеолошке савремене поруке правно противна међународним конвенцијама БиХ, чиме је и неуставна.

„Неопходно је нетачности из имена ове историјске личности одвојити од поруке коју споменик носи. Из тога разлога, без идеолошких призвука, потребно је правилно написати титулара именом и титулом“, закључила је Гаћановићева.

Споменик српском владару Стефану Твртку Котроманићу појавио се током ноћи у Сарајеву, прекопута зграде Предсједништва БиХ поздрављајући јутром, можда, изненађене грађане овог дијела искључио бошњачког Сарајева.