СРНА, 3.10.2020, Служен парастос за дјецу уморену у хрватском усташком дјечијем логору у Сиску

Српска деца најмлађег узраста у хрватском усташком логору за децу. Први транспорт стигао је на железничку станицу у Сисак 3. августа 1942. Фото: принтскрин, youtubeвгуст 1942. Фото: принтскрин, youtube

Српска деца најмлађег узраста у хрватском усташком логору за децу. Први транспорт стигао је на железничку станицу у Сисак 3. августа 1942. Фото: принтскрин, youtube

СИСАК, 3. ОКТОБРА /СРНА/ – На Дјечијем гробљу у Сиску данас је служен парастос за српске малишане уморене мученичком смрћу у усташком логору за дјецу у Сиску.

То је било једино такво мјесто на свијету у којем су искључиво затварана и убијана дјеца.

Сисачки парох Веселин Ристић, који је служио парастос, рекао је да данашњом молитвом свједоче да те невине жртве нису заборављене, да су ту не да некоме суде већ да свједоче о страшним догађајима, како се никад и нигдје не би поновили.

„Питамо се како неко може негирати ова недјела“, рекао је свештеник.

Предсједник Српског народног вијећа (СНВ) Милорад Пуповац рекао је да „ово мора постати мјесто помирења људи који различито мисле“.

Парастосу су присуствовали представници Амбасаде Србије у Хрватској, градоначелник Сиска Кристина Икић Баничек, директор Спомен-подручја Јасеновац Иво Пејаковић, те монахиње из Манастира Јасеновац.

За разлику од ранијих година, због епидемиолошких разлога на парастосу нису били представници српских удружења из Србије и БиХ, пренијели су хрватски медији.

Присутнима се, у име СНВ-а, обратила Анета Владимиров, која је прочитала одломак из књиге Наташе Матаушић о Диани Будисављевић, која се односи на сисачки Дјечји логор.

Tај одломак говори о великим заслугама сисачког учитеља Анте Думбовића у спашавању и удомљавању српске дјеце из логора, због чега је био на сталном удару усташке команде логора.

Његовом заслугом, пише у књизи, сачињена је и сачувана вриједна документарна грађа, која приказује стварну слику о логору, а Думбовић је остао неправедно заборављен.

Анета Владимиров закључила је да је једино страшније што се може замислити од дјечијег гробље – дјечије гробље на које нико не долази.

За пола године постојања Дјечијег логора у Сиску, кроз њега је прошло око 6.500 српске дјеце, од којих је, према научним истраживањима Наташе Матаушић, због тешких услова живота и заразних болести умрло 1.152 дјеце.

 

 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on PinterestEmail to someonePrint this page

Comments are closed