СРНА, 3. 8. 2024, Српска памти – Рајчевић: Дивосело симбол уништења Срба у Хрватској

Дивосело Фото: Наше ОКЕ, наше Дивосело

Српско село Дивосело код Госпића један је од симбола етничког чишћења Срба у Хрватској – оно што је у том селу 1941. године започео шеф Независне Државе Хрватске (НДХ) Анте Павелић завршио је 5. августа 1995. године предсједник Хрватске Фрањо Туђман – у Дивоселу више нема никога, изјавио је Срни некадашњи професор у Госпићу Миле Рајчевић.

„Дивосело је пред Други свјетски рат имало 3.000 становника, а данас нема никога. Оно што су започели Павелић и НДХ, довршио је Туђман и етнички очистио. У моме Дивоселу више нема никога“, рекао је Рајчевић поводом 29 година од етничког чишћења Срба које је Загреб извршио злочиначком војно-полицијском акцијом „Олуја“.

Дивосело послије 1900. године није имало неписмених, а како истиче Рајчевић, од 1869. године имало је основну школу коју је похађала већина дјеце, а гимназију су похађали у десетак километара удаљеном Госпићу, гдје је била и Учитељска школа.

Из Дивосела је прије Другог свјетског рата било много интелектуалаца – учитеља, као и оних који су након гимназије наставили школовање на факултетима у Загребу и Београду, међу којима је и утемељивач и декан загребачког Ветеринарског факултета Миле Рајчевић.

„Двије усташке бојне су 5. августа 1941. године напале Дивосело и у два три дана побиле и поклале 907 мјештана. Неколико дана послије Светог Илије зашли су, опколили народ у збјегу и поклали највише жена, дјеце и стараца“, каже Рајчевић.

Према његовим ријечима, убијено је 384 дјеце од тек рођене до петнаестогодишњака, а у покољу становника Дивосела од 1941. до 1945. године убијено је 1.309 мјештана – 60 процената становника Дивосела је уништено.

Тих дана, како истиче Рајчевић, у Дивоселу је 80 кућа „мртвим коцем затворено“ – побијена је цијела породица, уништено комплетно родословље.

Послије рата, на првом попису становника 1948. године, Дивосело је имало само 679 становника.

Рајчевић наводи да је у рату 90-тих година прошлог вијека Туђман завршио оно што је започео Павелић, па су хрватске снаге у Дивоселу потпуно уништиле инфраструктуру, а куће и привредне објекте запалиле.

„Само у хрватској акцији `Медачки дзеп` 9. септембра 1993. године, када су напали Дивосело, Читлук и Почитељ, из мог Дивосела погинуло је 30 мјештана“, каже Рајчевић.

Он је навео да је данас у Дивоселу 11 обновљених кућа у којима нико не живи и само преко љета дође понеко да обиђе гробља, прислужи свијећу и враћа се у Србију или у иностранство.

Повратка Србима тамо више нема, јер је, како истиче Рајчевић, тамо присутна усташка идеологија која је била у НДХ.

Он указује на то да и 29 година након етничког чишћења Срба у акцији „Олуја“ хрватски политичари своју политику заснивају на мржњи према Србима.

„То је и данас видљиво. Слушали сте неки дан градоначелника Дубровника када је говорио на једном скупу, па завршава говор са `Бог и Хрвати` и `За дом спремни!`. Према томе, они се нису ослободили усташке идеологије“, закључио је Рајчевић.

Злочиначка војно-полицијска акција „Олуја“ почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

Према подацима „Веритаса“, током „Олује“ из домова је протјерано више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.903 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од чега 1.236 или 65 одсто цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године „Олују“ оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.