Искра, 9. 6, 2024, Владимир Умељић: Бертолд Брехрт, глас немачке савести

Купола Двора после бомбардовања 6. априла 1941. године Фото: Архива

Велики немачки књижевник Бертолт Брехт вероватно најпре асоцира на свој неустрашив сатиричан одговор комунистичкој врхушки у Источном Берлину, када су Немци 17. јуна 1953. једном пробали побуну против свог диктаторског режима.

Локални комунистички властодршци, које су совјетски тенкови тада привремено спасли од (заслуженог) одлагања на депонију отпада историје, изјавили су наиме, да их је „народ разочарао“.

Брехт им је на то јавно саветовао: „А ви изаберите себи други народ“.

Много је мање познато, да се он већ при препаду Хитлерове солдатеске на Краљевину Југославију 1941, поводом злочиначког бомбардовања (отвореног града) Београда солидарисао са Србима и посветио им једну песму:

Бертолт Брехт
Извештај Срба

Да би напао своје суседе,
потребна ти је нафта, разбојниче.
А ми станујемо на улици,
која води ка њој.

Када си подигао нос из резервоара,
да би њушио где је нафта,
видео си нашу малу земљу.

Наредио си нашим главешинама да дођу,
и после два сата цењкања,
продали су нас теби
за једну шиваћу машину и напојницу.
Али кад су се вратили кући,
бацили смо их у тамницу.

Потом чусмо једног јутра урлање изнад нас.
Небо је било црно од твојих авиона
а урлање тако гласно,
да се нисмо чули, кад смо се опраштали једни од других.

Онда су дошле твоје бомбе
и рупе у тлу су биле веће од наших разорених кућа.
Наше жене и деца су бежали,
али твоји авиони су се спуштали и ловили их,
косили их и косили читавог дугог дана.

Читаву нашу земљу, планине и реке,
наједном си узео у њушку,
планински врхунци су ти пробијали образе
а реке истицале из ње.
Али онда си их здробио својим зубима звери.

(1941)

Социјално-критички став је за њега био начин и принцип живљења и то не само у односу на велике диктатуре у Европи 20. века, већ и на опсене и „продавање магле“ у друштвима тзв. либералне демократије, које би требало да прикрију и потисну збиљу, реалност „зверског капитализма“.

Познато је и да он све време свог егзила у Калифорнији 1941-1947, после Прага, Беча и Цириха, никада није подлегао искушењу култа новца или аплаудирао шминкерима врлог новог света и „земљи неограничених могућности“.

Нацисти су спаљивали његове књиге а ФБИ строго надзиравао. Тада је, иначе постала позната његова изрека: „Холивуд је пијаца, на којој се продају лажи“.

Није неопходно бити поклоник тзв. контрафактичке историје и следити њеном основном питању: „Шта би било, кад би било?“ (шта би било да Александар Велики или српски Душан Силни нису прерано умрли, да Исус Христос није био разапет и сл), да би се човек питао – шта би било да је Бертолт Брехт још живео, када су немачки војници 1999. заједно са осталим НАТО-агресорима по други пут (трећи?) у 20. веку бомбардовали Београд, читаву Србију и Црну Гору?

Како би изгледао његов следећи „Извештај Срба“?

Како би он одговорио циничним НАТО-говорницима, који су хиљаде цивилних жртава, међу њима преко стотину деце, са смешком, као нпр. врло британски Џејми Шеј, проглашавали „колатералном штетом“?

Јер он се није својевремено дао завести Хитлеровом изјавом да су Срби „гнојни чир Балкана, који се мора сагорети“ и тешко да би оћутао нпр. још једном Британцу, племенитом Сер Питеру Јустинову, и његовој само хуманистичкој либерално-демократској дијагнози. 1993: „Срби… И животиње користе своје ресурсе знатно умешније него ови наопаки створови, чија припадност људској раси је у великом закашњењу!“

Или поверовао свом земљаку Штефану Шварцу, посланику Хришћанско-демократске партије у Бундестагу, који је те исте године на немачкој телевизији тврдио: „Експерименти на људима се поново врше, као у време Трећег рајха, под Менгелеом! Српски лекари су имплантирали псеће ембрионе у босанске жене!“

Не, да се разумемо, овде се не ради о стравичном мраку средњег века у римокатолички доминираном делу Европе, када су се неуморно шириле гласине, да „Јевреји отимају, краду и киднапују малу децу децу хришћана, да би их жртвовали за свој пагански Сабат и пили им крв“.
Ко би рекао да је то био крај просвећеног 20. века, када је амерички сенатор а данас председник САД Џозеф Бајден већ 01.08. 1992. за ЦНН обзнанио: „Срби су неписмени, дегенерици, силоватељи, убице беба, касапи и агресори!“

И још једном, не ради се о некаквом „мрачном добу“, када је званични папски орган Civilta cattolica, основан 1850. од стране папе Пија IX и вођен од стране језуита, лиферовао „аргументе“ Хитлеру и Павелићу, тако „Јеврејска нација је један џиновски полип, који својим огромним пипцима све граби“ (1893), „Јевреји поседују само и искључиво особине паразита и разарача“ (1936), „Јеврејство је једно страно тело, једно запаљиво жариште, које изазива реакцију сваког нападнутог организма“ (1937).

Каква је заправо разлика између ове последње расистичке флоскуле и харанге, коју је Тамара Хонор још једном ревносно потпирила 1998. (The European, London). „Срби су раса парија, труле јабуке у бурету Европе! Они морају да буду неутралисани!“

„Страно тело“ и „труле јабуке“, дијагноза и терапија су исте, зар не?

Јевреји су претрпели Холокауст, Роми Самударипен, Срби Србоцид хрватске државе 1941-1945, али то очигледно није било довољно, 1999. је ето морао да дође НАТО, јер како је тадашњи француски председник Жак Ширак у јуну 1995. обзнанио: „Срби су народ без закона и вере! То је народ разбојника и терориста!

Ко дакле може да замери, када и историчар почиње да чезне за иначе ненаучном „контрафактичком историјом“ и носталгично помисли – шта би било да је тада и данас још увек живео Бертолт Брехт, један од најзначајнијих немачких гласова савести?

Јер време пролази, али зуби звери су увек исти.

Др sci др Владимир Умељић