Српски меморијал, 2. 2. 2026, Представљена књига ’Степинац и геноцид над Србима‘ проф. др Предрага Илића [Преузимање]

Тротомна монографија аутора проф. др Предрага Илића „Степинац и геноцид над Србима у НДХ“, насловнице Фото: Архив Војводине

Тротомна монографија аутора проф. др Предрага Илића „Степинац и геноцид над Србима у НДХ“ представљена је на самом крају децемба, некако пред серију празничних дана, 22. децембра 2025. године на Фалкултету политичких наука у Београду. О књизи су, поред аутора, говорили др Вељко Ђурић Мишина, историчар и доскорашњи директор Музеја жртава геноцида у Београду и др Стефан Радојковић, политиколог и историчар са Института за политичке студије у Београду.

У уводној речи, аутор проф. др Предраг Илић навео је да је тема којом се бави осетљива и у научноистраживачком и у политичком смислу. Изложио је структуру сваког тома, наводећи да се први део књиге тиче порекла, младости, школовања, изненадног именовања за коадјуктора и ставова Степинца у Краљевини Југославији, што је централни део првог тома. Поред тога, наведени су ставови бројних историчара, црквених великодостојника, новинара, па и политичара о Степинцу и његовим погледима. Други део првог тома тиче се Степинчевог односа према Србима и православљу пре 1941. године, као и важним догађајима као што је била Конкордатска криза, или 27. март, Априлски рат…

Посебну вредност монографије чини криричко екстензивно коришћење Степинчевих дневника и клерикалне штампе која је била под његовом контролом, уз уводно разматрање о доступности и садржине самог дневника.

Други део монографије говори о самом геноциду, усредсређујући се на 1941. годину, показујући широким избором извора и докумената на могућности да је пројекат истребљења и НДХ био државни. Наводи се законска регулатива која је довела до отпуштања Срба из државних органа, распуштања српских друштава, забране ћирилице, изгона Срба из северног дела Загреба, одузимања имовине добровољцима Краљевине Србије у Великом рату… У наставку се анализирају основни видови геноцида над Србима у НДХ, присилно исељавање и физичка ликвидација, уз уложен велики напрор да се попишу најмаркантнији догађаји који су однели највише српских жртава.

Проф. др Илић наводи да је трећи том монографије посвећен питањима моралног искушења надбискупа Степинца. У овом делу показано је како је Степинац погазио заклетву дату Краљевини Југославији још пре него што је држава формално окупирана и фактички признао легитимитет НДХ ступивши одмах у контакт са њеним водећим личностима. После тога разматрају се ставови надбискупа према масовном терору над Србима, присилном покатоличењу, убиствима водећих представника СПЦ, као и однос који је имао са поглавником Антом Павелићем…

Историчар и некадашњи директор Музеја жртава геноцида у Београду др Вељко Ђурић Мишина је указао на проблеме са којима се истраживачи оваквих тема сусрећу и на чињеницу да кључне информације из архива често нису доступне. Објаснио је околности које су претходиле геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима. Књигу проф. др Предрага Илића окарактерисао је као искорак у историографији, капитално дело којем је претходио озбиљан истраживачки рад.

У свом излагању др Стефан Радојковић задржао се на објашњењу геноцида као процеса који има своје развојне фазе, а на врхунцу означава уништење једне групе. Сагласио се са аутором око важности улоге надбискупа Степинца у државном систему НДХ 1941. године и упозорио на нестанак докумената о Конференцији која је претходила настанку логора у Хрватској.

Монографија „Степинац и геноцид над Србима у НДХ“ концентрише се на период од априла до августа 1941, са разматрањима до краја прве године рата, а сâм аутор наводи да би анализа Степинчевог односа према геноциду над Србима до свршетка рата додала 500–600 страница текста, али да не би дошло до промене изнетих закључака; заснована је превасходно на доступној, необјављеној и објављеној, изворној грађи, из архива у Београду (Архив Југославије и Архив САНУ) и Загребу (Хрватски државни архив и Архив ХАЗУ), као и на основу као и на основу преписа Степинчевог дневника и фељтона Љубе Бобана Непознати дневник.…

Посебну вредност монографије чини критичко екстензивно коришћење Степинчевих дневника у препису и клерикалне штампе која је била под његовом контролом, уз уводно разматрање о доступности и садржини самог дневника.

Издавачи ове тротомне књиге, Архив Војводине и Друштво за унапређење маркетинга из Новог Сада, омогућили су читаоцима непосредан увид на сајту Архива Војводине, укључујући и бесплатно преузимање сва три тома у целини.

Предраг Илић. 2024. Степинац и геноцид над Србима у НДХ.
Нови Сад–Београд: Архив Војводине – Друштво за унапређење маркетинга, 1248 страна

Степинац и геноцид над Србима у НДХ, I том

Степинац и геноцид над Србима у НДХ, II том

Степинац и геноцид над Србима у НДХ, III том

Српски меморијал / а.м.