Вечерње новости, 23. 8. 2014, Белег за жртве из села Маљевић

Мионица: Маљевић. Маљевачке јаруге, спомен-обележје Србма стрељаним 1944. године Фото: Блиц, архива саговорника

После 70 лета, биће обележена масовна гробница страдалих од комуниста у селу Маљевић код Мионице. Преки суд Шесте личке побио 2.000 домаћина, гимназијалаца и немачких заробљеника

У оближњем Маљевићу, први пут после седам деценија, биће обележена масовна гробница у којој, по неким проценама, почива око 2.000 људи, погубљених непосредно по завршетку Другог светског рата и успостављања комунистичке власти. Група Мионичана, наиме, подигла је спомен-обележје страдалим неистомишљеницима тадашњег режима…

Гробница је дуго била скривана од очију јавности, а за стратиште су знали једино житељи мионичког краја. У Маљевићу и околини, веле, она је била јавна тајна, о којој се причало шапатом. Иначе, налази се у веома неприступачном делу села: у јарузи опкољеној густом шумом и шипражјем.

– Хришћански, скроман споменик у маљевачким јаругама подигли смо из патриотских и верских побуда, сопственим средствима, да бисмо обележили једну од бројних масовних гробница неистомишљеника тадашње власти – каже Слободан Милинковић из Мионице.

– Овде почивају многи виђени људи ваљевског и мионичког краја, домаћини, али и неколико стотина немачких војника које су комунисти заробили. У гробници је и група професора и ученика Ваљевске гимназије, који су побијени јер се нису слагали са новим државним поретком.

Милинковић истиче да још има живих сведока крвавог догађаја, када је у овај крај дошла партизанска Шеста личка дивизија. Био је, кажу, формиран Преки војни суд, који је, у импровизованом шатору, „заседао“ на раскрсници путева од Мионице ка Команицама и Маљевићу.

– Људи су тада осуђивани на смрт без судског поступка или доказа – каже Милинковић. – Било је, присећају се старији, довољно да неко упери прстом, па да уследи одмазда. Многи су тако намиривали приватне рачуне, светили се… Осуђени без суда одвођени су у Маљевачке јаруге, одакле се нико жив није вратио, па желимо да наше спомен-обележје буде упозорење свима, да се тако нешто никада не понови.

 
ПРВИ ПОМЕН

– Иницијативном одбору за подизање спомен-обележја придружили су се и Црквени одбор, те свештеници храма у Вртиглаву – каже Љубивоје Ненадовић.

– Споменик у облику православног крста већ је освештан, а предвиђено је да, 6. септембра, епископ ваљевски Милутин служи литургију у храму Светог архангела Гаврила у Вртиглаву. Потом ће, крај гробнице из 1944, бити одржано и опело. На тај дан, убудуће, биће организован помен жртвама…

Б. Пузовић