Вечерње новости, 28. 09. 2023, СТАРЦИ УБИЈЕНИ ДОК СУ ЧУВАЛИ КУЋНЕ ПРАГОВЕ: Прошло је 28 година од убиства српских цивила у Вариводама и Гошићу [Видео]

Вариводе, поглед са месног гробља Фото: П-Портал, Ј. Ракић, Panoramio

ДАНА 28. септембра 1995, готово два месеца по завршетку “Олује”, у селу Вариводе, тада у општини Книн, убијено је девет мештана српске националности, подсећа Саво Штрбац, директор Документационо-информационог центра „Веритас“. Најмлађи је имао 54, а најстарији 84 године.

Тог дана убијени су: Јован Берић (75), Шпиро Берић (55), Радивој Берић (69), Марија Берић (69), Мирко Покрајац (84), Душан Дукић (59), Марко Берић (82), Милка Берић (67) и Јован Берић (56). Око или истог дана убијен је и десети мештанин, Угљеша Илијашевић (54), чије тело је касније пронађено у једној густијерни и чијег имена нема на споменику жртвама тога села.

Месец дана раније, 27. августа, у оближњем селу Гошић убијено је седам мештана, такође српске националности: Саво Борак (70), Васиљ Борак (68), Гроздана Борак (75), Марија Борак (81), Косовка Борак (77), Милка Борак (75) и Душан Борак (56).

– Сви убијени у оба села били су цивили, а у тим селима, ни у време рата, ни у време убистава, није било никаквих ратних активности. Остали су зато што нису хтели да напусте своја огњишта и јер су поверовали Туђмановим позивима да свима који нису “окрвавили руке” гарантује имовинску и личну сигурност. А сви су убијени ватреним оружјем из непосредне близине, у својим двориштима, на кућним праговима или у кућама – каже Штрбац.

Он додаје да их је хрватска полиција, у намери да прикрије злочине, тајно покопала на книнском гробљу, под ознаком “непознат”, иако су знали њихов идентитет. Њихова тела су у пролеће 2001. ексхумирали хашки истражитељи, међу 301 посмртним остатком, колико их је било покопано на Книнском гробљу, сви из времена “Олује” и “постолује”. Породице су их идентификовале 2002, а сахрањени су у родним селима, где су им општина Кистање и Српско народно вијеће подигли споменике, који су више пута били скрнављени.

Под притиском међународне заједнице и организација за заштиту људских права, ова убиства су релативно брзо процесуирана, па је Жупанијско државно тужилаштво у Задру већ 1996. подигло оптужницу против шесторице бивших хрватских војника (Никола Рашић, Иван Јаковљевић, Перо Перковић, Ивица Петрић, Златко Ладовић и Недиљко Мијић) због кривичног дела убиства из користољубља.

Исте године Жупанијски суд у Задру, иако су четворица оптуженика у истрази признали почињење дела, ослобађа их оптужбе у недостатку доказа. Врховни суд РХ је укинуо првостепену ослобађајућу пресуду и случај вратио на поновно суђење.

Током поновљеног суђења пред Жупанијским судом у Шибенику, заступник оптужбе је 13. фебруара 2002. одустао од оптужнице против свих оптужених, уз образложење да су дошли до сазнања ко би могао да буде починилац убистава у Вариводама и Гошићу, најавивши нову истрагу. Међутим, до данас нема ни оптужених ни осуђених за ова, као ни за многа друга убиства српских цивила у “постолујним” временима у суседним селима.

По попису становништва у РХ из 1991, у Вариводама је живело 477 житеља: 472 Србина, два Југословена, један Хрват и двоје осталих. По истом попису у Гошићу је живело 107 житеља: 106 Срба и један остали. По попису становништва у РХ из 2021, у Вариводама је живјело 61 житељ, а у Гошићу 21 , без података о националној припадности. У Вариводама нема никог млађег од 25 година, док их је 31 млађе од 65, од чега је само четворо млађих од 40 година. У Гошићу нема никог млађег од 40, док их је четворо млађих од 65 година, подсећа Веритас.