Српски меморијал, 26. 3. 2026, Миливоје Иванишевић: НАТО бомбардовање Републике Српске као узрок настанка избегличке популације

После извесног затишја које је трајало претходног дана поново је у уторак 5. септембра дошло до масовних удара НАТО авијације. Обновљени су напади на РТВ предајнике и репетиторе. Оштећени су радио-релејни центри Кмур код Фоче и Стражица, репетитор Мирловице код Вишеграда, предајник код Хан Пијеска и РТВ предајник на Столицама. Бомбардована сеоска насеља Павловац, Касиндол, Бешњево код Шипова и општински центри Пале, Фоча, Зворник, Хан Пијесак и српски део општине Горажде. Генерал Р. Младић у интервјуу „Ројтеру“ оптужио НАТО и УН да су се у БиХ сврстали на страну муслимана и Хрвата против Срба. Вили Клас, секретар НАТО савеза, прети новим бомбардовањима.

Следећег дана, у среду 6. септембра рушилачке походе против војних и цивилних објеката у Републици Српској наставља скоро рекордан број од 290 непријатељских авиона. Највише су страдали Калиновик, Добој, Грбавица, а у ноћним часовима цело подручје Српског Сарајева. Руска новинска агенција „Интертас“ пренела изјаве неколико руских обавештајних официра који су по повратку са простора бивше Југославије изјавили да су бомбардовања цивила у Сарајеву припремили стручњаци западних војних служби. Прва операција под називом „Циклон 1“ извршена је фебруара месеца 1994, а друга, „Циклон 2“ извршена је 28. августа 1995. год. Циљ обе акције је био да се босански Срби дискредитују пред светским јавним мнењем и подстакне НАТО акција „Одлучан одговор“. Акцију су планирали западни стручњаци, а извели су муслимани са терасе или крова једне зграде близу сарајевске пијаце Маркале.

У четвртак 7. септембра нападнута је РС и бомбардована са 209 авиона у пет минута иза поноћи. Највише жртава и разарања претрпели су Вогошћа, Калиновик, Добој, села на планини Озрен, Фоча, Лукавица, Хан Пијесак, Пале, Српско Сарајево…Тог дана први пут су у бомбардовању учествовали и италијански авиони. Генерал Б. Жанвије изјавио да је претходних дана бомбардовано 29 циљева и да ће се дејства НАТО авијације проширити на 50, па и 70 циљева уколико се Срби не потчине ултиматуму. Влада РС са ванредне седнице упутила захтев СБ ОУН за тренутни прекид варварских бомбардовања простора Републике Српске.

Осмог септембра, у петак, поново је дејствовао велики број борбених авиона НАТО савеза. Тог дана регистровано је 227 летелица. Њихова дејства су почела већ у 2.16 часова на подручју општине Шипово у Босанској Крајини. После је напад пренет на општину Кључ. Дефинитивно је уништен и репетитор Столице на Мајевици. Касно послеподне на ред су дошла српска насеља у Херцеговини. Борис Јељцин на конференцији за штампу у Кремљу изјавио да је понашање НАТО-а према Србима
„недопустиво“. И још је додао: „Ако се настави ситуација развијати као до сада, Русија ће, поред хуманитарене, размотрити и пружање помоћи друге врсте“.

Наредног дана, у суботу, 9. септембра на небу изнад РС нашло се 213 борбених авиона, а знатно је увећан и број објеката који су били циљеви њихових напада. Акција се све више усмерава према западном делу РС и општинама које су на граници са Републиком Хрватском и у којима је смештен велики број српских избеглица из Хрватске. Том приликом бомбардована су насеља Мотике и Поткозарје код Бања Луке, Турак и Берег код Босанске Градишке, Брасина код Прњавора, Саница код Кључа, Кљевци код Санског Моста, Марини код Приједора и Винац код Јајца. У Сарајеву су бомбардовани индустријски објекти, поготово ремонтни завод у Хаџићима и фабрика „Претис“ у Вогошћи. На ванредној седници СБ одржаној на захтев Русије једногласно усвојен закључак да СБ подржава договор из Женеве као одлучан корак ка миру. Сергеј Лавров упозорио да садашњи напади НАТО снага превазилазе надлежности из Резолуције коју је усвојио Савет безбедности.

Команда и надлежни у НАТО савезу не обраћају много пажњу на ставове Русије и других држава које све више протестују против бомбардовања РС. Напротив, и у недељу 10. септембра у нападима је учествовало 247 авиона. Људске жртве и материјални губици су све већи. На састанку у Малом Зворнику (СР Југославија) са генералом Б. Жанвијеом командант Војске РС генерал Ратко Младић, позивајући се и на одредбе међународног ратног права, захтевао обуставу бомбардовања док трају преговори. Командант Унпрофора изјавио да није у могућности да заустави бомбардовање и да није консултован кад је донета одлука о продужењу ваздушних операција. Другачији став у Загребу изнео изасланик Генералног секретара ОУН Јасуши Акаши који је изјавио да ће ваздушни напади трајати све док се не прихвате предлози команданта Унпрофора француског генерала Бернара Жанвијеа.

У понедељак 11. септембра поред напада рекордног броја од 294 авиона на циљеве у РС почеле су да дејствују и крстареће ракете ’Томахавк‘ са америчке ратне крстарице „Нормандија“ укотвљене у Јадранском мору. Лансирано је 13 ракета по ширем региону општина Приједор и Бања Лука. То је била и њихова прва примена у брдско планинским условима. (Исте ракете су пре тога једино употребљене за време заливског рата против Ирака, а 1999. НАТО ће их користити и против Југославије. Није познато колико су амерички и НАТО официри били задовољним постигнутим ефектима.) У опшптини Прњавор погођени су рибњак, школа и водовод у селу Вачанима. Једна ракета је погодила село Сарачица у општини Бања Лука. Телевизијски репетитор на Козари погођен је са шест ракета ’Томахавк‘. У интервјуу листу Шпигл врховни командант снага НАТО амерички генерал Џувејн је рекао „Томахавк је око Бања Луке направио добар посао. Срби су изградили крајње густу ваздушну одбрану, са СА-2 и СА-6 ракетама, СА-9 и СА-7, допуњени системима које су допремили из Крајине. Они имају веома добар положај, персонал им је изузетно образован. У таквом случају ’томахавк‘ је изврсно оружје“.

НАТО агресија на РС окончана је у среду 13. септембра. Тог, као и претходног дана, више стотина авиона бомбардовало је многа насељена места, привредне и комуналне објекте. Добијао се утисак да је у току сасвим неселективно и насумично гађано више цивилних него војних или стратешких циљева. Једино је са три ракете ’Томахавк‘ ипак коначно разорен ТВ релеј на Козари. Агенција „Интертас“ обнародовала Меморандум о узајамном разумевању између НАТО и ОУН који је био скриван од јавности. Овим документом НАТО је од ОУН добио одрешене руке у избору и бомбардовању циљева у РС. По истој агенцији меморандум су потписали генерал Бернар Жанвије у име Унпрофора и адмирал Лејтон Смит испред НАТО команде.

У четвртак 14. септембра Генералних секретар НАТО пакта Вили Клас je изјавио СНН- у да су бомбардовања обустављена до даљег.

 

 

Последице НАТО похода

За те две седмице у акцијама против РС учествовало је 3.200 ваздухоплова из десетак НАТО држава – САД, Немачке, Француске, Холандије, Велике Британије, Италије, Турске – који су истресли преко 10.000 тона експлозива. Ово је на конференцији за штампу у Бања Луци 26. септембра. 1995. изнео Командант Главног штаба ВРС генерал Ратко Младић. Поред тога употребљено је више од 600 ракета са прецизним навођењем, 400 конвенционалних ракета и бомби, потом касетне бомбе, ракете ваздух-земља, бомбе са ласерским и ТВ навођењем тежине од 250 до 2.000 кг, топови разног калибра, муниција са прљавим уранијумом и 13 ’томахавка‘. Авиони су полетали из НАТО база у Италији: Авијано, Пјаћенца, Ђоја дел Коле, Геди и Бриндизи, са америчких носача авиона укотвљених у Јадранском мору, „Теодор Рузвелт“ и „Америка“ и британског носача авиона „Инвисибл“. Авиони који су имали учешћа у овој терористичкој акцији били су последња реч технике (Ф-14, Ф-15, Ф-16, Ф-18, А- 10, А-6, ЕФ-111, Торнадо, М-2000, Јагуар, и др).

Бомбардовано је укупно 150 војних и цивилних циљева. Највише су страдала градска стамбена насеља и више десетина српских села, избегличко насеље у Калиновику, индустријски погони, водоторњеви, фабрика „Претис“ у Вогошћи, привредна предузећа у Хаџићима, радио-телевијзиски и ПТТ предајници, ралеји и радио-уређаји код Фоче, Стражевица код Чајнича, ТВ репетитор на Вележу, Мирловице код Вишеграда, предајник код Хан Пијеска, радио-предајник на Бецњу код Добоја, Троврх, Лисина на Козари, релеји Столице на Мајевици и Свињар на Озрену, резервоар за воду у Сарајеву, водовод код Прњавора, водоопскрбни систем код Калиновика, основне школе у селу Врбљани код Кључа и Вијачани код Прњавора, гимназије и средње школе на Илиџи и у Фочи, болница „Жица“ у Блажују, где је страдало и десет болесника, Клинички центар Српског Сарајева и болница у Касиндолу, ратна болница у Јахоринском потоку, у Сарајеву су бомбардовани Електротехнички, Пољопривредни и Филозофски факултет, оштећена је хидроцентрала и уништена трафо-станица у Вишеграду, разорени су и многи далеководи и мостови у селу Миљено код Чајнича, централни градски мост и мост на реци Бистрица у Фочи, мост на Сутјесци код Тјентишта, мост у селу Иловица код Сарајева, мост на Прачи у селу Месићи, мост Бук Бијела на Дрини, пољопривредна добра, фарма свиња код Хан Пијеска, фарма свиња и телади у Калиновику, две сточне фарме код Добоја, магацин хране у Калиновику, магацин хуманитарне помоћи у Вогошћи, избеглички збегови, црква Свети Сава у Блажују, Кораћев споменик у селу Љубина …

 

 

Тужбе без одзива

Одговорност, или правда, потражена је од установе коју су ОУН формирале да санкционише злочине на просторима бивше Југославије. То је чувени Хашки Трибунал. Колико ту има правде увериле су се две српске породице недужних жртава злочиначке НАТО акције. То су Стојанка Горановић, општина Теслић и Марко Галинац, општина Калиновик који су поднели пријаве са неспорним доказима и од Трибунала тражили казну за убице својих најближих. То су Вили Клас, Џ. Џулван, Лејтон Смит, Јасуши Акаши, Бертран Жанвије, Руперт Смит… Од одговорних једино нису била позната имена непосредних извршилаца, то су пилоти и посаде авиона, али и њихови налогодавци нижег ранга.

Горановић (Алексе ) Стојанка, из села Горња Радоња, општина Теслић, навела је у својој пријави да су ноћу 11. септембра 1995. године у 02.05 часова Авиони НАТО пакта бомбардовали породичну кућу њеног оца, данас покојног Алексе Горановића и том приликом у кући убили оца Алексу (83 године) и брата Зорана (49). У истом нападу су са више рана и опекотина повређени супруга убијеног брата Зорана, Стојанка и њихово троје малолетне деце: син Борисав (14), кћи Бориславка (11) и најмлађи син Небојша (1,5). Тела двојице покојника су потпуно угљенисана. На месту некадашње куће налази се дубок картер. Доказе који су предочени Трибуналу чине: видео снимци, записник са увиђаја надлежне службе, изјаве сведока, и др.

Галинац Марко, из села Романи, општина Калиновик, наводи у својој пријави да је у вечерњим часовима 9. септембра 1995. око 20.30 један авион НАТО пакта ракетирао место на коме су се налазили његова деца Раденко и Радмила Галинац и њихови сапутници Ранко Јанковић и Борисав Кондић, који су се заједно возили аутомобилом марке „Голф“. Напад на њихово возило извршен је на путу Семизовац-Средње код моста на реци Љубињи. У време док су возач и путници покушавали да некако пређу мост који је непосредно пре тога ракетиран и делимично разорен вратио се пилот-злочинац и поново ракетирао и митраљирао мост и цивиле на мосту. Том приликом смртно су страдала деца тужитеља, кћи Радмила (26) и син Раденко (25). Уз пријаву Трибуналу су предочени докази: изјаве два преживела путника из истог возила и лекарски налази спољних повреда тела жртава.

Документацију о оба ова случаја и овлашћења да поднесе пријаву и заступа њихове интересе добио је аутор овог текста у јесен 1995. године. Хашки Трибунал кривце није позвао на одговорност. Нису одговорили да можда они нису надлежни, или да су пријаве неосноване. Једноставно су прећутали захтеве које су им упутиле породице убијених људи. Испоставило се да злочине НАТО пакта почињене над српским цивилима правно подржава Хашки Трибунал.

 

 

 
Миливоје Иванишевић

 

 

 

 

Захваљујемо се Комесеријату за избеглице и миграције

Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку „Српски Меморијал“