СРНА, 26. 8. 2025, Три деценије од некажњених злочина у Гошићу и Вариводама

Споменик (2011) Србима убијеним у Вариводама 1995. године Фото: В.новости, ДИЦ Веритас

У селу Гошић код Книна прије три деценије убијено је седам српских цивила просјечне старости 70 година у злочину за који нико није одговарао, као ни за ликвидацију 10 цивила у оближњим Вариводама, почињену након злочиначке хрватске војно-полицијске акције “Олуја”, саопштено је из Документационо-информационог центра “Веритас”.

Из “Веритаса” подсјећају да су 27. августа 1995. године у Гошићу убијени чланови породице Борак – Саво /70/, Васиљ /68/, Гроздана /75/, Марија /81/, Косовка /77/, Милка /75/ и Душан /56/.

Мјесец дана касније, 28. септембра у Вариводама је убијено девет српских цивила чија је просјечна старост била 67 година, Јован Берић /75/, Шпиро Берић /55/, Радивој Берић /69/, Марија Берић /69/, Мирко Покрајац /84/, Душан Дукић /59/, Марко Берић /82/, Милка Берић /67/ и Јован Берић /56/.

Око или истог датума убијен је и десети мјештанин Варивода, Угљеша Илијашевић /54/ чије тијело је касније пронађено у једној густијерни и чијег имена нема на споменику жртвама тога села.

Сви убијени били су цивили, а у тим селима, ни у вријеме рата ни у вријеме убистава, није било никаквих ратних активности. Остали су зато што нису хтјели напустити своја огњишта и што су повјеровали Туђмановим позивима да свима који нису “окрвавили руке” гарантује имовинску и личну безбједност. Међутим, сви који су остали убијени су из ватреног оружја из непосредне близине у двориштима, на кућним праговима или у кућама.

У намјери прикривања злочина, хрватска полиција их је тајно покопала на книнском гробљу под ознаком “непознат”, иако су знали њихов идентитет. Њихова тијела су у прољеће 2001. године са книнског гробља ексхумирали хашки истражиоци међу посмртним остацима 301 лица – сви из времена “Олује” и након те злочинашке акције, наводе из “Веритаса”.

Породице су их идентификовале 2002. године, а сахрањени су у родним селима, гдје су им општина Кистање и Српско народно вијеће подигли споменике, који су до сада више пута били скрнављени.

У саопштењу се подсјећа да су ова убиства релативно брзо процесуирана, тако да је Жупанијско тужилаштво у Задру већ 1996. подигло оптужницу против шесторице бивших хрватских војника због кривичног дјела убиство из користољубља. Иако су четворица оптуженика у истрази признала ова дјела Жупанијски суд у Задру их је исте године “у недостатку доказа” ослободио оптужби. Врховни суд Хрватске укинуо првостепену ослобађајућу пресуду и случај вратио на поновно суђење.

Током поновљеног суђења пред Жупанијским судом у Шибенику заступник оптужбе је 13. фебруара 2002. одустао од оптужнице против свих оптужених уз образложење да су дошли до сазнања ко би могао да буде починилац убистава у Вариводама и Гошићу, најављујући нову истрагу. „Међутим, ни 30 година од злочина, нема ни оптужених ни осуђених за убиства цивила у Вариводама и Гошићу, као ни за многа друга убиства српских цивила у `постолујним` временима у сусједним селима“, наведено је у саопштењу.

Према попису становништва из 1991. године Гошић је имао 107 житеља, од којих 106 Срба и један “остали”. По истом попису у Вариводама је живјело 477 становника, међу којима 472 Срба, двоје Југословена, један Хрват и двоје “осталих”. По попису становништва из 2021. године у Гошићу је живио 21 житељ, а у Вариводама 61, без података о националној припадности. У Гошићу нема нико млађи од 40, док их је четвoро млађих од 65 година. У Вариводама нема нико млађи од 25 година, док их је 31 млађе од 65, од којих је само четвoро млађих од 40 година.