Миливоје Иванишевић, директор Института за истраживње српских страдања Фото: СРНА
Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић рекао је да данас да је Сребреница једино мјесто у којем су побијени сви болесни, старији Срби и српски ратни заробљеници, те да никог из међународне заједнице није брига за то.
Иванишевић, који је у Београду учествовао на трибини посвећеној годишњици руског вета на британску резолуцију у Савјету безбједности УН, којом би Срби били означени гао геноцидни народ, рекао је да све чињенице то оспоравају.
Он је међу првима ушао у Сребреницу након њеног преласка у српске руке и каже да су прво што је видио били побијени сви Срби.
Иванишевић је рекао да је у Сребреници тражио документацију, али да је нашао заклану старицу Мирковић на улазу у једну петоспратницу, што је и документовао фотографисањем.
„Оно што сам нашао је била катастрофа – Срби сви побијени, ниједног живог. Знамо да су остали стари, болесни, њихови неговатељи… Побијени су и Срби који су били ратни заробљеници, српски логораши…“, изјавио је Иванишевић новинарима.
Он каже да то питање нико да стави на прво мјесто, него сви говоре о побијеним муслиманским војницима.
„Њихови наводни цивили су побацали све документе, а то су убице који су побацале документе да их не идентификују“, рекао је Иванишевић.
Он је подсјетио да су му два холандска војника, који су у оквиру холандског Унпрофора били у Сребреници тада испричали да се један Бошњак пријавио на више спискова под различитим именима, као Ибро и као Мухарем.
Иванишевић је рекао да се дигла галама због погинулих бошњачких војника, а никог није брига што су убијена српска дјеца, старци, болесници.
„Ја не бих дозволио да о Сребреници неко нешто каже, а да прво не пита – где су Срби. Ни гробница им се не зна“, рекао је Иванишевић.
Он је подсјетио на Меморандум бивше југословенске владе о злочину над Србима који је достављен у УН и који је двије године „чамио“ у тој организацији, а тек 1995. године обнародован, те подсјетио да је у њему објављено 1.000 имена побијених Срба, као и 400 имена њихових убица, муслимана, који су још тада евидентирани.
Извјештај се односио на период од априла 1992. до априла 1993. године.
Један од организатора скупа, предсједник Удружења „Завет српско-руски“ Љубиша Ристић рекао је да се овим скупом обиљежава дан када је Русија уложила вето на бесраман пријелдог Велике Британије да се српски народ обиљежи као геноцидан.
„То је било 8. јула 2015. године. Треба истаћи да је то један нечувени покушај моралног убиства једног народа, који је најстрадалнији на овим просторима у 20. веку“, рекао је Ристић.
Ристић је навео чињеницу да су Британци објавили да је 59 њихових људи погинуло у овом рату, борећи се против Срба и убијајући Србе, као и да је њихов један високи представник /Педи Ешдаун/, захтијевао да се кичма Републике Српске „ломи“ преко Београда.
„Ми као Срби морамо да будемо сабрани и уз помоћ Русије да се супротставимо деструктивном деловању против нашег народа“, рекао је Ристић, који је указао на настојања да један народ који је у Другом свјетском рату изгубио више од 54.000 дјеце буде проглашен геноцидним.
На трибини су учествовали и предсједник Организације породица погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Бранимир Којић, начелник општине Сребреница Младен Грујичић, замјеник предсједника Скупштине општине Сребреница Милош Миловановић, као и сребренички парох отац Александар.
Трибини су присуствовали и представници Амбасаде Русије у Београду, као и Руског дома, те представници београдске општине Звездара.
Судски вјештак у Хашком трибуналу Божо Грбић је представио књижицу, у којој се налази пописано 74.580 именом и презименом дјечака и дјевојчица убијених у Независној Држави Хрватској у Другом свјетском рату, као и мапа стратишта. То је попис жртава српске дјеце до 14 година, од чега је највећи број српске дјеце.
Трибину су организовала удружења „Координација“ и „Завет српско-руски“ поводом руског вета на британску декларацију о Сребреници у Савјету безбједности УН 8. јула 2015 године.
