СРНА, 8. 7. 2023, Руско ’Њет‘ спасило стигме српски народ

Трибина у београдској општини Звездара о стрдању Срба у Подрињу, 8. 7. 2023. године Фото: СРНА

У Београду је одржана трибина поводом осам година од руског вета на британску декларацију о Сребреници у Савјету безбједности УН, а учесници су захвалили Русији јер је спријечила да Срби, један од најстрадалнијих народа у Европи, буде стигматизован као геноцидан.

На трибини су, између осталих, учествовали предсједник Организације породица погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Бранимир Којић, начелник oпштине Сребреница Младен Грујичић, као и директор Института за истраживање српских страдањау 20. вијеку Миливоје Иванишевић.

Грујичић је овим поводом изјавио новинарима да је српски народ неизмjерно захвалан Русији, односно тадашњем руском представнику у УН Виталију Чуркину, који је подигао руку против онога што су хтјели да наметну Србима, а то је да буду названи „геноцидним народом“.

Он је указао да су Србима, који су доживјели и преживјели три геноцида, за шта не постоји признање, хтјели да припишу геноцид.

Грујичић је подсјетио да се у оквиру „Петровданских дана“ у Сребреници обиљежава сјећање на страдање Срба у том мјесту, који су страдали на својим огњиштима на велике празнике, славе, када су били неспремни, не очекујући нападе, када су били у кругу породица и затечени, углавном цивили, ненаоружани и голоруки.

„То углавном, нажалост, свијет неће да види, иако ми ево већ 30 година причамо и тражимо правду. Поразно је да је за злочине над српским народом у Сребреници осуђен само један злочинац на три године, а за злочине у Братунцу нико. Док су Срби, готово сваки војник који је имао пушку, одговарали за наводне злочине над Бошњацима“, рекао је Грујичић.

Он је истакао да се и оваквим скуповима жели скренути пажња на страдање српског народа, те нагласио да ће се то радити све док неко разуман не буде схватио и хтио да призна да је на тим просторима страдао, прије свега, српски народ од 1992. до 1995, а да је све оно што се десило након 1994. посљедица догађаја од 1992. до 1995. године.

Којић је захвалио организаторима за прилику да се говори о страдању Срба у Подрињу и у Сребреници, те додао да је руско „њет“ британској резолуцији спасило српски народ да добије етикету геноцидног.

„У Сребреници није био геноцид – то је доказала и међународна комисија Владе Републике Српске на челу са Гидеоном Грајфом /стручњаком за Холокауст/, који је јасно и недвосмислено рекао да у Сребреници није било геноцида“, навео је Којић.

Он је подсјетио да је у Подрињу убијено 3.267 Срба, а да су за злочине осуђена само четири Бошњака на укупно 29 година затвора, а за Сребреницу једно лице на три године, док за Братунац није одговарао нико.

„Ако знамо да је за звјерство учињено над дјечаком Слободаном Стојановићем, који је покушао да се врати по свог пса, Елфета Весељи добила свега 13 година, онда је јасно да Суд и Тужилаштво раде све како би минимизирали српске жртве. Са друге стране, пред Судом БиХ је 45 Срба осуђено на више од 650 година затвора“, навео је Којић.

Према његовим ријечима, јасно је да су Суд и Тужилаштво БиХ у раљама међународне заједнице и да они желе да представе историју онаквом каква није.

„Ми морамо сваким даном говорити истину. Нас занима само истина, како би наша дјеца и будућа покољења знала шта се дешавало на подручју БиХ, Републике Српске и Подриња, како се не би поновила историја“, рекао је Којић.

Којић је подсјетио да Србима њихови стари нису говорили о злочинима из Другог свјетског рата, 1943. године, када је у Сребреници за само један дан убијено 80 српске дјеце.

„То смо схватили олако и, нажалост, поновила нам се историја. До истине се може доћи само ако будемо сваки дан говорили и ако будемо његовали културу сјећања и покушали да што више у образовни систем унесемо истину“, рекао је Којић.

Којић је истакао да су Срби из Подриња већ покренули неке иницијативе којима иду ка Републичком педагошком заводу и Министарству просвјете Српске да се што више прича и пише у књигама о страдању Срба у Подрињу.

На скупу је представљена и књижица коју је припремио судски вјештак у Хашком трибуналу Божо Грбић, у којој се налази пописано 74.580 именом и презименом дјечака и дјевојчица убијених у Независној Држави Хрватској у Другом свјетском рату, као и мапа стратишта.

Јован Чакаревић је у име организатора скупа, Удружења „Координације“ истакао да је овај братски потез Руске Федерације онемогућио онима који мрзе српски народ да буде означен као геноцидан и стигматизован.

„Мислим да морамо исказати захвалност Русији, јер су спасили срамоте и нашу децу и наше јуначке претке који су увек само јуначки бранили своја огњишта и нејач“, рекао је Чакаревић.

Трибини су присуствовали и представници Амбасаде Русије у Београду, као и Руског дома, те представнци београдске општине Звездара.

Трибину су организовала удружења „Координација“ и „Завет српско-руски“ поводом руског вета на британску декларацију о Сребреници у Савјету безбједности УН 8. јула 2015 године.