Четвртак 31.03.2016 | Ђ. Баровић – Вести
Миливоје Иванишевић Фото: Срна
У компликованом послу утврђивања истине колико је Срба страдало у 20. веку, Српски меморијал мора да одговори и на питање да ли је заиста било могуће да се процена о 1,7 милиона страдалих у Другом светском рату заснивала на бројци коју је изнео Едвард Кардељ, тада високи функционер Комунистичке партије, а да пред собом није имао никакву стручну процену на којој би базирао ту тврдњу.
Утврдити и истину о Јасеновцу: Миливоје Иванишевић
Миливоје Иванишевић каже да се деценијама после Другог светског рата оперисало проценом да су људски губици Југославије износили 1.706.000 становника.
Колико је Срба страдало у 20. веку:
– Веровало се да је поменута бројка заснована на поузданим научним премисама. За лаике ништа није било спорно, поготово што је Међународна комисија за репарације у Паризу усвојила Кардељеву процену да наши губици износе 1.706.000 људи и то обнародовала у свом акту од 13. децембра 1945. Ову своју импровизацију – која је по неким накнадним мишљењима последица његовог недовољног образовања – Кардељ је поновио и 1947. на заседању Генералне скупштине ОУН.
Међутим, до стварних чињеница се могло доћи тек након три године и пописа становништва у пролеће 1948. Тада се испоставило да су демографски губици Југославије већи за око милион становника и да износе запрепашћујуће великих 2.800.000 људи. По А. Д. Вогелнику, реални демографски губици Југославије износе 2.854.000, а по Ивану Лаху демографски губици су били 2.120.000. Ђорђе Тасић је израчунао да је демографски губитак 2.428.000. У Енциклопедији Југославије су демографски губици фиксирани на бројци 2.500.000 (а у истој енциклопедији само Јасеновац је имао 700.000 жртава). По др Животију Ђорђевићу демографски губици Југославије су износили 2.825.000 људи, од чега је 1.838.000 убијених – детаљно елаборира Иванишевић.
Треба утврдити и тачан број страдалих у концентрационом логору Јасеновац током Другог светског рата. Наш саговорник истиче да су чињенице познате и да „тешко оптерећују државу и народ у којој се тај логор налазио“.
– Од реченице коју је 9. октобра 1942. с поносом изрекао командант логора Вјекослав Макс Лубурић скривају се и његови следбеници и они који их штите: „Ми смо овде у Јасеновцу само у једној години побили више људи него што је то учинила Османска империја за читаво време свог целокупног присуства у Европи.“ Од те срамотне чињенице бежи и политичка и интелектуална елита Хрватске, предвођена Титом и Крлежом, а ови данашњи фалсификатори су ситни безначајни епигони својих вођа. Тек кад се Хрватска суочи са Јасеновцем, као што је то учинила Немачка са Аушвицом, и Хрватска ће доживети трајно морално олакшање – наглашава Иванишевић.
Без подршке државе
У Српском меморијалу кажу да се не могу похвалити разумевањем и подршком државе Србије.
– Из Министарства културе једном су нам одговорили да не знају да ли припадамо њиховом сектору. Код сектора за дијаспору МСП смо конкурисали за финансирање истраживања у иностранству, али су нас одбили. Београд нам је прошле године одобрио 500.000 динара за текуће потребе и израду сајта, а претходне године су нас одбили.
Комесаријат за избеглице је одбио да одобри средства за истраживања о српском избеглиштву током 20. века. То што опстајемо и што смо до сада урадили можемо да захвалимо својим оснивачима, пре свих господи Нићифору Аничићу из Јужноафричке уније и др Милоју Милићевићу из Немачке – каже један од оснивача Српског меморијала Миливоје Иванишевић.
