За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 22. 4. 2024, Вратио се у Србију и погинуо у борби са Арнаутима
Милан М. Поповић је још један међу многоборним српским јунацима које је време потиснуло у заборав. Он је студирао права у Паризу када је почео Први балкански рат. Био је поносан на своје српско порекло. На вест о моблизацији у домовини, пожуро је кући. Командовао је четом добровољаца на Преполцу,…
ИН4С, СрпскаИсторија, 22. 4. 2024, Ђорђе Бојанић: Jасеновац – 22. април 1945: Дан сећања на жртве геноцида [Мапа]
У Србији се 22. априла обележава Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Дан сећања на жртве геноцида обележава се у спомен на 22. април 1945. године кад је дошло до пробоја групе затвореника усташког логора смрти у Јасеновцу – Доња Градина. Прошло… Глас Српске, СРНА, 22. 4. 2024, Обиљежена 32. годишњица злочина у Сарајеву: Почаст убијеним припадницима ЈНА у Великом парку
На мјесту на којем су муслиманске снаге прије 32 године убиле осморицу припадника бивше ЈНА из групе „Транспортер“ у Великом парку у Сарајеву данас су чланови њихових породица и представници Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево одали почаст и положили вијенце. Трасу којом се кретала…
Глас Српске, 21. 4. 2024, Јехуда Бауер: Није било геноцида у Сребреници
Професор Хебрејског универзитета у Јерусалиму Јехуда Бауер сматра да није било геноцида у Сребреници и како наводи, то је било масовно убиство припадника једне групе од стране припадника друге групе. Јехуда Бауер, који се у стручним круговима сматра највећим свјетским ауторитетом за питања Холокауста и геноцида, у документарцу у продукцији…
Курир, 18. 4. 2024, Спомен-табла за незаборав: Први оружани отпор 1941 – у Доњем Добрићу
Четири дана после потписивања капитулације Војске Краљевине Југославије, код Крнића колибе у лозничком селу Доњем Добрићу, 21. априла 1941. године, убијен је један немачки потпоручник, док су још два немачка војника рањена. Био је то први оружани отпор немачком окупатору, али се све до пре неколико година за догађај није…
Глас Српске, СРНА, 20. 4. 2024, Цвијеће и свијеће за жртве Добровољачке
САРАЈЕВО – Учесници обиљежавања 32 године од злочина над војницима ЈНА у некадашњој Добровољачкој улици у Сарајеву положили су цвијеће и прислужили свијеће за све страдале на мјесту злочина, уз јаке мјере обезбјеђења. Траса којом су се кретали аутобуси из Источног Сарајева била је затворена за саобраћај, федерална полиција је…
Не заборављамо – Памтимо
Вести, 2.2.2011, Безимена гробница 500 убијених Срба
Већ четири године посетиоци Мемориjалног центра у Смиљану не могу да добиjу одговор на питање ко jе сахрањен у огромноj гробници поред цркве
Кад jе пре четири године отваран Мемориjални центар Николе Тесле у Смиљану, ниjе ваљда било посетиоца коjи ниjе упитао – ко jе сахрањен у огромноj гробници поред црквице у коjоj jе служио отац великог научника Милутин Тесла jер на гробници нема надгробне плоче. Нестала jе са тог места jош за време протеклог рата.
Пошто jе свечаном тренутку отварања Центра присуствовао и одређени броj људи коjима jе познат историjат те гробнице добар део тадашњих пос[...]
Вечерње новости, 13.11.2017, ЗАБОРАВЉЕНЕ СВЕТИЊЕ Палима за слободу Србије нико не пали свећу
Непоштовање према жртвама из Великог рата у две београдске ратничке некрополе. Воштанице не горе на Борачком гробљу без покојника у Великој Моштаници, ни у крипти бранилаца Београда
ВЕЛИКА прича о жртвама које су положене за слободу Србије испричана је у две необичне београдске ратничке некрополе у којима су сахрањени српски знани и незнани јунаци. Нажалост, свеће не горе ни на Борачком гробљу без покојника у Великој Моштаници, ни у крипти бранилаца Београда 1914-1915. на Новом гробљу. Пламичак свеће не осветљава тамне путеве мртвим херојима ни на тек обележени Дан примирја, који је посвеће[...]
Глас Српске, СРНА, 1. 5. 2023, У Храму Светог Марка у Београду служен парастос Србима страдалим у “Бљеску”
БЕОГРАД - Страдали у хрватској злочиначкој акцији “Бљесак” никада не смију бити заборављени нити смије престати настојање да одговорни буду доведени правди, поручено је данас из Београда након што је у Храму Светог Марка служен парастос за 283 Срба убијених и несталих у тој акцији на Западну Славонију на данашњи дан прије 28 година.
Шеф Документационо-информациони центар “Веритас” Саво Штрбац изјавио је Срни да је сјећање на страдале јако важно и да је историја опоменула Србе да су заборављајући своје жртве из претходних ратова поново страдали.
- Да нам се ствари не би понављале у будућн[...]
Глас Српске, 17.9.2020, Служен парастос за 16 убијених Срба у Сердарима
Код спомен-обиљежја у селу Сердари и на мјесном гробљу Кукавице у општини Котор Варош данас је служен парастос за 16 Срба које су на данашњи дан прије 28 година убили припадници муслиманских снага.
Парастос за убијене чланове породица Сердар, Тепић и Бенцуз служио је протојереј Станоја Зељковић, а вијенце код спомен-обиљежја положили су предсједник општинске Борачке организације Котор Варош Миладин Савановић и начелник општине Котор Варош Зденко Сакан.
Њихова заједничка порука била је да је злочин у Сердарима један од највећих и најстрашнијих јер је почињен над недужним цивилима.
Сава[...]
Вести, 7.12.2017, 26 година од убиства породице Зец у Загребу
Данас се навршава тачно 26 година од свирепе ликвидације српске породице Зец у центру Загреба, 1991. године.
За овај злочин је до сада правоснажно осуђена само једна особа, Томислав Мерчеп, док сви други, укључујући и извршитеље који су признали убиство, па чак полицију и одвели на место где су извршили егзекуцију - никада нису процесуирани.
Да подсетимо, припадници Прве загребачке специјалне јединице при МУП - "Јесење кише", којом је командовао Томислав Мерчеп, 7. децембра 1991. године, ликвидирали су Михајла (38), његову супругу Марију (36) и њихову кћерку Александру (12).
Директор [...]
