За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Теодулија, 13. 4. 2024, Радослав М. Грујић: Ватикан према Србима у Независној Држави Хрватској
Католичка црква у Хрватској није могла да прегори успели енергичан отпор православних Срба против конкордата, који је требало да пружи Ватикану ванредне могућности за слободно покретање и развијање нових акција пропаганде, ради остварења његове вековне неодољиве тежње за потчињавањем Срба, а преко њих и целога Балкана, врховној духовној власти римскога…
Глас Српске, СРНА, 25. 4. 2024, Реконструкција злочина, деконструкција мита: Представљена публикација о страдању у Добровољачкој
У Бањалуци је данас промовисана публикација Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица – „Реконструкција злочина, деконструкција мита“ о страдању припадника ЈНА у Сарајеву у првој половини 1992. године, са примарним фокусом на 2. и 3. мај у Добровољачкој улици. Вршилац дужности директора Републичког центра за…
СРНА, 24. 04. 2024, Марица Мирић коју су силовали и убили Албанци сахрањена у порти Пећке Патријаршије
Тијело Српкиње Марице Мирић, коју су Албанци силовали и заклали на Косову и Метохији 1999. године, а чију је фотографију на сједници Савјета безбједности УН показао предсједник Србије Александар Вучић, у манастир Пећка патријаршија донио је блаженопочивши митрополит Амфилохије, након што су му италијански официри јавили да се то десило.…
Глас Српске, 24. 4. 2024, На све начине затиру траг Србима
Мијењање топонима у Крајини саставни је дио геноцида кроз етапно брисање трагова постојања Срба на територијама са којих су прогнани, а примјер је личко село код Оточца – Српско Поље чији је назив данас Хрватско Поље, рекао је предсједник Покрета Срба Крајишника из Београда Миле Боснић. – Српско Поље, које…
СРНА, 24. 4. 2024, Бибић: У свијету лаж и даље царује, док истину закопавају у дубину [Мапа]
Милојка Бибић, свједок покоља муслиманских снага над Србима у сребреничком селу Подравање у којем је изгубила четири члана породице, истакла је да Запад штити починиоце злочина над Србима и хоће да забрани изношење истине наметањем резолуције о Сребреници, те тако испише историју на свој хегемонистички начин. Бибићева, која се 24.…
ИН4С, Митрополија, 23. 04. 2024, Други српски устанак подигнут 1815. у Такову – На данашњи дан
На дан 23. априла 1815. године, у Такову, на Цвијети, српске старјешине одлучиле су да подигну Други српски устанак. Турци су поново запосјели Србију послије слома Првог српског устанка 1813. године, а Срби су се тада налазили у тешком положају. Самовоља коју су спроводили Турци била је неиздржива. Други српски…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 10. 5. 2024, Зворник: Муслимани убијали Србе, а проглашени највећом жртвом
Марковић је изјавио Срни да су, према подацима Градске оранизације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Зворник, муслиманске снаге од 1992. до 1995. године на подручју тадашње зворничке општине убиле 578 српских бораца, док се 50 њих воде као нестали. Према овим подацима, рањено је 1.800 војника, док се још траже 23 припадника Војске Републике Српске и 15 цивила.
Он је навео да су се муслимани организовано припремали за рат са једним циљем да Србе побију и протјерају са ових простора као што су то радили 1914. године као припадници шуцкора у аустроугарској војсци и 1941,[...]
Вести онлајн, 16.5.2020, Мој деда српски светац
Овог 15. маја навршило се 15 година од када су одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, у манастиру Житомислић канонизовани Свети свештеномученици дабробосански и милешевски. Реч је о неколико стотина свештеника побијених током или после Другог светског рата.
Међу њима је и Свети Будимир, протојереј Будимир Соколовић, свештеник Главног штаба Југословенске војске у отаџбини који је уједно био и свештеник и исповедник генерала Драгољуба Драже Михаиловића.
Прота Будимир је убијен пре тачно 75 година, а у ексклузивном разговору за „Вести“, кћерка његовог сина Василија Мирјан[...]
РТРС, СРНА, 25.7.2021, Обиљежавање 80 година од усташког злочина над ливањским Србима
Вишедневно обиљежавање 80 година од усташког злочина над 1.600 Срба у Ливну током Другог свјетског рата данас почиње у Бањалуци и Београду гдје ће бити служени помени за страдале.
Усташе су у данима око Огњене Марије 1941. године у ливањском крају убиле око 1.600 Срба.
На стратиштима Пролог, Камешница, Тушница, Борова глава, Копривница, Крузи, Трновац, школа у Челебићу, у јамама Самогред, Равни долац, Бикуша, Сухача остала су тијела мушкараца, жена, стараца и дјеце, међу којима њих 250 није навршило ни шест година.
Парастоси Србима побијеним љета 1941. године данас ће бити служени у ц[...]
Вечерње новости, 7. 4. 2024, Србе хтели да прогласе за православне Албанце: Како је фашистичка индоктринација на КиМ настављена у Титовој СФРЈ
БУДУЋНОСТ пројектују образовни програми који стварају уверења и ставове младих људи о свету у коме живе.
Трагедија Срба на Косову и Метохији је суштинска последица одгајања генерација Албанаца на расистичким и Срба на аутошовинистичким митовима који су у школе Косова и Метохије донели учитељи фашистичке велике Албаније у Другом светском рату. Исте идеје су исти људи, на челу са бившим великоалбанским учитељем Фадиљем Хоџом, под Брозовим покровитељством ширили у Југославији, открива за Новости историчар др Игор Вукадиновић у необјављеној архивској грађи из Албаније, Југославије и Србије.
[...]
Вечерње новости, 31. 7. 2022, Академик Љубомир Димић: Католичка црква била уз усташе у геноциду
ТВРДЊА да су деца са Козаре и из Босанске Крајине била смештена у прихватилишта, а не у логоре, да су добијала добру храну, а не да су изгладњивана, да се о њима бринуло, нема утемељење у историјским изворима и научним тумачењима прошлости.
Подаци и поуздано знање којим располаже историјска наука данас поразни су по Римокатоличку цркву и хрватску државу.
Поводом отвореног писма групе хрватских бискупа патријарху Порфирију у којем изражавају протест због проглашења деце страдале у усташким логорима у Јастребарском и Сиску за Свете мученике, ово, у разговору за "Новости" тврди академик Љуб[...]
