За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Теодулија, 13. 4. 2024, Радослав М. Грујић: Ватикан према Србима у Независној Држави Хрватској
Католичка црква у Хрватској није могла да прегори успели енергичан отпор православних Срба против конкордата, који је требало да пружи Ватикану ванредне могућности за слободно покретање и развијање нових акција пропаганде, ради остварења његове вековне неодољиве тежње за потчињавањем Срба, а преко њих и целога Балкана, врховној духовној власти римскога…
Глас Српске, СРНА, 25. 4. 2024, Реконструкција злочина, деконструкција мита: Представљена публикација о страдању у Добровољачкој
У Бањалуци је данас промовисана публикација Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица – „Реконструкција злочина, деконструкција мита“ о страдању припадника ЈНА у Сарајеву у првој половини 1992. године, са примарним фокусом на 2. и 3. мај у Добровољачкој улици. Вршилац дужности директора Републичког центра за…
СРНА, 24. 04. 2024, Марица Мирић коју су силовали и убили Албанци сахрањена у порти Пећке Патријаршије
Тијело Српкиње Марице Мирић, коју су Албанци силовали и заклали на Косову и Метохији 1999. године, а чију је фотографију на сједници Савјета безбједности УН показао предсједник Србије Александар Вучић, у манастир Пећка патријаршија донио је блаженопочивши митрополит Амфилохије, након што су му италијански официри јавили да се то десило.…
Глас Српске, 24. 4. 2024, На све начине затиру траг Србима
Мијењање топонима у Крајини саставни је дио геноцида кроз етапно брисање трагова постојања Срба на територијама са којих су прогнани, а примјер је личко село код Оточца – Српско Поље чији је назив данас Хрватско Поље, рекао је предсједник Покрета Срба Крајишника из Београда Миле Боснић. – Српско Поље, које…
СРНА, 24. 4. 2024, Бибић: У свијету лаж и даље царује, док истину закопавају у дубину [Мапа]
Милојка Бибић, свједок покоља муслиманских снага над Србима у сребреничком селу Подравање у којем је изгубила четири члана породице, истакла је да Запад штити починиоце злочина над Србима и хоће да забрани изношење истине наметањем резолуције о Сребреници, те тако испише историју на свој хегемонистички начин. Бибићева, која се 24.…
ИН4С, Митрополија, 23. 04. 2024, Други српски устанак подигнут 1815. у Такову – На данашњи дан
На дан 23. априла 1815. године, у Такову, на Цвијети, српске старјешине одлучиле су да подигну Други српски устанак. Турци су поново запосјели Србију послије слома Првог српског устанка 1813. године, а Срби су се тада налазили у тешком положају. Самовоља коју су спроводили Турци била је неиздржива. Други српски…