За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 13. 7. 2024, Ко је Џафер Дева
Велика част због убијања Срба: Одликује га Хитлер, ЦИА пере биографију, а Курти му подиже здање Џафер Ибрахим Дева био је предратни сарадник немачке обавештајне службе, начелник косовско-митровачког среза за време немачке окупације Србије, оснивач „Косовског пука“ познатог по злочинима над Јеврејима и Србима кога је Хитлер одликовао 1944. године.…
РТРС, 13. 7. 2024, У Храму у Сиску служена литургија поводом новоканонизоване Свете дјеце мученика јастребарских и сисачких
На празник новоканонизоване Свете дјеце мученика јастребарских и сисачких служена је архијерејска литургија. Литургију је служило свештенство предвођено епископом буеносајерски и јужно-централно амерички Кирилом који је и администратор Митрополије загребачко-љубљанске. Ово је прва литургија посвећена новоканонизованој Светој дјеци мученика јастребарских и сисачких служена на овај датум. Литургији су присуствовали Невенка…
ИН4С, Танјуг, 12. 7. 2024, Грајф: Помирење балканских народа могуће само уз уважавање историјских чињеница
Председник Независне комисије за истраживање страдања свих народа у Сребреничкој регији у периоду 1992. до 1995. Године, израелски историчар Гидеон Грајф оценио је данас да све док постоји порицање ратних злочина у Другом светском рату и касније током деведесетих година нема шансе за истинско помирење народа на Балкану. Поводом обележавања…
Глас Српске, СРНА, 12. 7. 2024, У Епархији далматинској прослављено 500 година Храма Светих апостола Петра и Павла
У Биовичином селу код Кистања, у Епархији далматинској, обиљежено је 500 година постојања Храма Светих апостола Петра и Павла, док је у граду Сињу прослављена слава истоименог храма који датира из 1936. године. У Биовичином селу молитвено је и у великом сабрању прослављено 500 година постојања овог храма, а бројни…
РТ Балкан, 11. 7. 2024, Зоран Шапоњић: Оно што свет не жели да види – Масакри у српским селима око Сребренице [Мапе]
Јасуши Акаши је још 2011. потврдио да су „кад је почео Младићев напад на Сребреницу тамо биле стациониране муслиманске трупе“, а да је „њихов командант (Насер Орић) неколико месеци пре напада отишао у Сарајево и није се вратио“ Злочину у Сребреници и Поточарима јула 1995. године, где ће данас, на…
ИН4С, Удружење Огњена Марија Ливањска, 11. 7. 2024, Страдање Срба са ливањског подручја – 12-22. јул 1941. године [Мапа]
У шуми Копривница (Купрес-Бугоjно) на месту Кожварица 15. jула 1941. године побиjено jе 11 Срба из Ливна, претежно трговаца и имућниjих домаћина, а потом, десетак дана касниjе, на месту Мала врата, убиjено jе jош 49 Срба из Ливна, претежно чланова породица побиjених на Кожварици и Занесовићима. Неки извори указуjу да…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 23. 5. 2021, ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА: Фудбал иза бодљикаве жице заробљеничког логора
Допринос серијалу „Заробљеници Априлског рата” недавно је дао и Бранислав Тикић из Ниша.
Овај правник и публициста је послао нашој редакцији неколико оригиналних фотографија из заробљеничких логора у Немачкој, изразивши наду да ће ти историјски фото-прилози привући пажњу читалаца „Политике”. Овом приликом објављујемо две фотографије.
На једној су приказани заробљени официри југословенске војске из официрског логора Офлаг 13-Б у Нирнбергу с војним свештеником. Ова фотографија је припадала Бориславу Д. Пејовићу из Ниша, резервном пешадијском поручнику, који је пре Другог светског рата завр[...]
Срна, 21.6.2015, Служен парастос за 24 Срба из Ратковића
СРЕБРЕНИЦА, 21. ЈУНА /СРНА/ - У сребреничком селу Ратковићи служен је парастос за двадесет четворо Срба, већином цивила, међу којима шест старих и болесних жена, које су муслиманске снаге из Сребренице и околине масакрирале и побиле на данашњи дан 1992. године.
Парастос је служен код споменика који су својим страдалим сродницима и комшијама подигли преживјели мјештани. Они су се данас, као и сваке године на данашњи дан, окупили и одали пошту сродницима и комшијама и прислужили свијеће за покој душа настрадалих.
Цвијеће су положиле делегација Борачке организације, као и делегација Срба запосл[...]
Политика, 21. 8. 2021, ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА (31): Сужањ из једанаест логора
У бројним реаговањима на серијал „Политике” о заробљеницима Априлског рата, једно писмо је нашој редакцији стигло и из Републике Српске. Наш читалац Драгољуб Родић из Бијељине послао нам је причу о свом деди, по којем је и добио име. Његов деда Драгољуб Драган Родић (1912–1990) био је официр Краљевине Југославије и заточеник у Немачкој.
„Рођен у Бањалуци, деда је 1932. завршио Нижу школу Војне академије. Произведен је у чин потпоручника и добио је распоред у Бијељини. После низа унапређења, 1940. је као пешадијски капетан друге класе прекомандован у Сарајево, где се сели са супругом Загорко[...]
Срна, 21.5.2016, Милићи, Жутица - Помен убијеним цивилима и борцима
МИЛИЋИ, 21. МАЈА /СРНА/ - Борачка организација у Милићима обиљежила је данас 24 године од страдања осам српских бораца и цивила, међу којима су били старци и жене, убијених из засједе у нападу муслиманских паравојних снага 21. маја 1992. године у милићком насељу Жутица, на регионалном путу Милићи-Сребреница.
Тог дана убијени су Слободан Зечић /26/, Миленко Ковачевић /32/, Обренија Илић /34/, Мићо Лазаревић /18/, Миљана Обрадовић /54/, Недељко Кандић /38/, Младен Петковић /40/ и Војислав Шарац /72/.
Предсједник милићке Борачке организације Драгољуб Ђуричић каже да је неколико људи у напад[...]
![Сећање на жртве Валандовског покоља [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p1379-350x200-no.jpg)
Сећање на жртве Валандовског покоља [Мапа]
Политика | 23.05.2015 | Драгиша И. Кецојевић
На Велики петак ове године навршило се 100 година од дана кад су удружени бугарски и турски комити, руковођени бугарским, аустријским и турским официрима, извршили покољ младих српских војника ослободилаца у местима Валандову и Удову.
У току ратних дејстава, 1914. и 1915. године, железничка пруга Солун–Београд је имала изузетан значај за Србију и Русију. Њом је превожен ратни материјал и опрема који су довожени бродовима у Солун, претоварани у железничке вагоне и превожени у Србију. У Параћину су товари за Русију претоварани у вагоне узаног кол[...]
