За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Митрополија црногорско-приморска, 10. 12. 2024, Одржан Округли сто „Страдални пут од Везировог до Зиданог моста“ у подгоричком Саборном храму [Видео]
Поводом 80 година од страдања великог народног збјега од од Везировог до Зиданог моста, у уторак, 10. децембра, у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици одржан је округли сто на тему: „Страдални пут од Везировог до Зиданог моста“, са почетком у 10 часова. Модератор округлог стола протојереј мр Предраг…
РТРС, Срна, 14. 12. 2024, Злочин над Србима у Бјеловцу, Братунац – људи побијени, село уништено, а убице још на слободи [Мапа]
У Бјеловцу код Братунца обиљежена је годишњица и служен парастос за 109 српских цивила и војника из овог села, од којих је 68 убијено на данашњи дан 1992. године. Најмлађа жртва био је петнаестогодишњи дјечак Чедо Миладиновић, а убијени су и годину старији Слободан Петровић, те седамнаестогодишњи Миленко Вучетић. Из… Глас Српске, 9. 12. 2024, Боривоје Милошевић: Како је настала и дјеловала ’Млада Босна‘: Нараштај побуњених анђела
На тако далеко од бечког сјаја и богатства, суров полицијски режим одржавао је заостале феудалне односе у покрајинама у којима је тек сваки десети становник био писмен и у којој је број жандара вишеструко надмашивао број љекара и учитеља. Из бечке перспективе, цивилизација се завршавала на границама Босне и Херцеговине,… Политика, 13. 12. 2024, На српском гробљу у Гњилану порушени споменици и крстови [Fb]
У Гњилану је пре сукоба у АП КиМ живело више од 15.000 Срба, а данас их је свега око 40 Монаштво манастира Драганац саопштило је након јучерашње посете српском гробљу у Гњилану да су тамо затекли страшну слику и да су на гробљу оборени споменици, поскидана имена и оскрнављени крстови,…
Искра, 5. 12. 2024, Владимир Умељић: О тешком усуду Рома на Истоку и Западу
Архив Војводине и издавачка кућа Прометеј, Нови Сад, објавили су ове године моју студију „Дехуманизација, дискриминација и стигматизација Рома у западноевропским хроникама XV–XVIII века, као утирање пута ка Холокаусту над њима средином XX века“. Роми су, поред Јевреја (Холокауст, Шоа) и Срба (Србоцид хрватске државе 1941-1945), били жртве једног од… eBrcko.net, СРНА, 12. 12. 2024, Брчко: Обиљежене 32 године од страдања бораца и цивила у Вучиловцу и Крепшићу
У Крепшићу и Вучиловцу код Брчког данас су обиљежене 32 године од страдања бораца Војске Републике Српске /ВРС/ и цивила приликом напада јаких снага Хрватског вијећа одбране и Хрватске војске на Вучиловац на данашњи дан 1992. године. На зиду спомен-храма у Крепшићу, испред кога је служен помен и положени вијенци…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 15.8.2017, Навршило се 76 година од крваве ноћи на Пагу и Велебиту
БАЊАЛУКА, 15. АВГУСТА /СРНА/ - У ноћи између 14. и 15. августа 1941. године, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша.
На Пагу је побијено најмање 791, а на Велебиту 1.500 жртава.
"Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге су од Независне Државе Хрватске /НДХ/ преузеле цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти", каже за Срну предсједник Удружења "Јадовно 1941" из Бањалуке Душан Басташић.
Додатни р[...]
Жарко Видовић: Слобода је директни пут у покајање
Рођени сте у Тешњу, детињство и младост сте провели у Босни, најпре Добоју а потом у Сарајеву. Одакле су пореклом Ваши родитељи?
Моја мајка Јелена рођена је у Тешњу, а отац Стеван Видовић у Стрмици код Книна, али су се Видовићи врло брзо одатле преселили у Сарајево. Иначе, Видовићи су пореклом са данашње границе Црне Горе и Албаније. Ту постоје три села и зову се Видовићи. Они су били виноградари, па је мој отац увек волео ону песму: „Одатле иду винари, винари Белограђани“. Видовићи су одатле кренули у Боку а затим су насељавали Далмацију до Истре. У своје време су били најпознатији виногра[...]
Вести, 10. 10. 2023, Роверто: Одали почаст прецима
Као и сваке године на Михољске задушнице, некадашње најактивније чланице Кола српских сестара окупиле су се испред костурнице Кастел Данте у Роверету да одају почаст прецима који су у вихору Првог светског рата страдали у овом делу Италије.
Снежана Петровић, Љиљана Стевовић, Светлана Бараћ и Сања Дробњак нису никада прекинуле ту традицију, ни за време пандемије короне, ни док је спомен-обележје реновирано. На сваке Михољске задушнице доносиле су букет цвећа и предавале чувару да однесе на олтар споменика и онда када су посете биле забрањене за посетиоце.
Ове године, 17. по реду, придружи[...]
РТРС, Срна, 4. 5. 2025, Оџак: Ни за српску дјецу, којих је 140 било заточено, нема правде
У логорима на подручју федералне општине Оџак било је заточено 140 српске дјеце, од којих је двоје имало по пет и по мјесеци, али за психичка, физичка и сексуална злостављања којима су била изложена нема правде у БиХ, речено је у Удружењу логораша "Оџак `92".
Из овог удружења подсјећају да су током заточеништва двије дјевојчице од 10 и непуних 15 година силоване.
- Највише заточене дјеце било је доби од осам до 15 година. Она су била заточена у логору у основној школи, а касније су смјештена у приватне куће гдје их је чувала војна полиција ХВО-а - наводе из Удружења "Оџак `92".
Кроз р[...]
![Блиц, СРНА, 30, 1, 2018, Истраживачи злочина у Јасеновцу нису могли да поднесу те сцене - ’Гомила дечијих чизмица прекривала је лешеве‘ [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p25401-350x200-no.jpg)
Блиц, СРНА, 30, 1, 2018, Истраживачи злочина у Јасеновцу нису могли да поднесу те сцене - ’Гомила дечијих чизмица прекривала је лешеве‘ [из Архиве]
Истраживаче који су радили на откопавању мањег дела јасеновачког комплекса током шездесетих година прошлог века највише су шокирале бројне дечије чизмице за малишане предшколског узраста. Ови предмети су припадали убијеним жртвама и набацани су на њих пре затрпавања јаме земљом...
У општој лицитацији бројем јасеновачких жртава, Срба, Јевреја, Рома, те антифашиста, хрватска страна нерадо цитира оне које су вршили ископавања током шездесетих година прошлог века и који сведоче да је само у мањем делу концентрационог логора у јаме бачено до 130.000 људи.
Уз ову бројку, коју помиње вођа истра[...]
