За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Kosovo Online, 10. 7. 2024, Зуроф: Приштини су фашисти национални јунаци, Резолуција о Сребреници није ништа променила
Директор Центра „Симон Визентал“ др Ефраим Зуроф оценио је да иницијативом да се од куће нацистичког сарадника Џафера Деве направи “Нови регионални културни центар” власти у Приштини показују да за њих фашисти могу бити национални јунаци. “Дева им је херој. И то вам указује о каквим тачно људима је реч,…
Вечерње новости, 9. 7. 2024, Не хају за ЕУ, обнављају кућу Џафера Деве – Влада тзв. Косова наставила са радовима у јужном делу Митровице упркос противљењу Запада
Привремене власти у Приштини наставиле су реновирање куће „косовског Хитлера“ и колаборационисте за време Другог светског рата Џафера Деве. Током 2022. године већ су покушали да на овај начин укажу „почаст“ некадашњем окупационом градоначелнику Косовске Митровице и министру унутрашњих послова Албаније од 1943. до 1944. године, али је реакцијом… Политика, 9. 7. 2024, Саво Штрбац: Неопходна историјска дистанца за научни скуп
„Одељење историјских наука САНУ је на свом 3. редовном скупу, одржаном 27.03.2024. године, разматрало иницијативу Документационо информативног центра ’Веритас‘. Одељење је констатовало, на основу мишљења четворо својих најистакнутијих познавалаца савремене историје, да је у питању важна тема, али да је за њено стручно разматрање неопходна извесна историјска дистанца. С обзиром… BN, Topportal, 9. 7. 2024, Невесињска пушка један од значајнијих догађаја – 149 година од подизања Невесињске пушке
– Невесињска пушка један је од најзначајнијих догађаја српској историји и звијезда водиља српском народу када је у питању јединство и борба за своја огњишта, поручено је данас из невесињског села Крекови гдје је обиљежено 149 година од Херцеговачког устанка-Невесињске пушке. Овај догађај од велике је важности у данашњим временима,…
Печат, 5. 7. 2024, Јово Бајић: Хрватско православље, архиепископ Бугарин и српске кости
’Архиепископ‘ Александар Радоев Иванов изронио је у Хрватској из оне историјске маглине у којој је створено и где се одржало савезништво између ВМРО (Македонске внутрешње револуционарне организације) и Усташке организације Анте Павелића Звезда „највећег Бугарина међу Хрватима“ Александра Радоева Иванова, ’архиепископа Хрватске православне цркве‘, из године у годину на хрватском… Глас Српске, 7. 7. 2024, Земља у Дуралама и данас уздише за убијеним Србима – заборављени злочин
У ноћи 2. августа 1941. године, на дан Светог пророка Илије, усташе су у шуми у Дуралама без иједног испаљеног метка на најмонструознији начин убиле 36 најутицајнијих грађана бањалучких мјесних заједница Драгочај, Пријаковци и Рамићи. Убијени су само зато што су били Срби сви до посљедњег и то на врло…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 21. 7. 2023, С. Цветковић и Н. Девић: Дивља чишћења под окриљем ноћи - Када су партизанске јединице заузеле Србију, почело је успостављање новог тоталитарног поретка
СРБИЈА и њени градови, као центар колаборације, легло "буржоазије и народних непријатеља", као носилац "великосрпског хегемонизма", били су посебно на мети револуционарних снага.
У јесен 1944. године, са риком топова, који су се примицали с југа, у Београду, међу становништвом, мешала су се двојака осећања - страх и еуфорија.
Еуфорију и срећу због ослобођења од нацифашизма мутили су код многих противника револуције страх и подозрење од успостављања комунистичког режима. Страх је храњен гласовима који су проносиле избеглице из Љига, Ваљева, Чачка, Краљева и других места у Србији, о комунистич[...]
Политика: Да вам се затре семе - Геноцид над Србима у Сарајеву (6)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић
Почели су нас боцкати ножевима и посипати бензином да нас запале. Тражили су шибицу, говорећи: “Сви ће четници овако горети!" - посведочио је Ш.Њ.
Ш.Њ. сведочи:
Стрпали су нас у “Тамић” предузећа "Хидроградња" и повезли у сабирни центар у Електротехиичкој школи у Бућа Потоку (ул. Првомајска). У камиону су ме тукли, псовали четничку мајку, пријетили. Испред школе je било око тридесетак људи, сви наоружани. Наредили су да станемо уза зид и окренемо се према њему. И ту су нас ударали. Подземним ходницима повели с[...]
СРНА, 17. 5. 2023, Над Србима вршен анимални геноцид о чему пише Арчибалд Рајс
БИЈЕЉИНА, 17. МАЈА /СРНА/ - У Музеју Семберије вечерас је представљено дјело "Бугари у извјештајима Арчибалда Рајса" о коме су говорили професор Милоје Пршић и Милорад Ђошић, приређивач и издавач књиге.
Пршић је рекао да ова тема говори да су централне силе над Србима починиле геноцид од 1914. године до 1918.
"У Првом светском рату Србија је поднела огромне жртве које су јој нанели Аустроугари, Хрвати, Немци и Бугари, а изгубила је 1.247.535 људи, од којих је 54 одсто мушке репродуктивне популације према српским изворима, а према француским 64 одсто", рекао је он.
Он је истакао да је [...]
Политика, 22. 10. 2024, Сећање на Крагујевачки октобар: Крвава одмазда ’сто за једног‘
Од 2012. године 21. октобар се обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату
На Великом школском часу, централној манифестацији октобарских комеморативних свечаности у Крагујевцу, ове године је крај Споменика стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама изведена поема „Лекције из памћења” Драгана Хамовића, у режији Небојше Дугалића. Поема је посвећена жртвама одмазде немачких окупационих трупа које су од 19. до 21. октобра 1941. у Крагујевцу и околним селима стрељале око 3.000 људи, међу њима и 300 ђака. Од 2012. године 21. октобар се обележава као Дан сећања на српске жртв[...]
СРНА, 1.6.2017, Масакр у Ледићима. у коме су убијане и бебе, и даље без опужнице
До 2001. године ископани су остаци 24 жртве. Костури су већином били непотпуни, а неке лобање пронађене су одвојене од тијела. Према извјештају Министарства унутрашњих послова Српске, становници Ледића убијени су на бруталан начин - клањем, вјешањем или гушењем
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 1. ЈУНА /СРНА/ - У селу Ледићи, код Трнова, у суботу, 3. јуна, биће обиљежено 25 година од крвавог пира муслиманских фаланги које су свирепо ликвидирале 24 српска цивила из овог села.
Припадници муслиманских снага су у јуну 1992. године мучки убили српске цивиле - најстарија жртва Иконија Васић имала је 92 године[...]
