За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 15. 6. 2024, Ово нисмо учили: Када се Дара из Јасеновца обратила ђацима из Земуна уследио је шок
У времену прекрајања историје Земунска гимназија труди се да ђацима представи истину о дешавањима у Другом светском рату уз речи директних учесника. Потресно сведочанство Јелене Бухач Радојчић, оригиналне „Даре из Јасеновца“ било је више од часа историје, створило је нове везе. Млади желе даље да истражују најмрачнију страницу српске историје.… ИН4С, 15. 6. 2024, На данашњи дан убијен Свети новомученик Харитон Архангелски
Иако још није канонизован од стране СПЦ, монах Харитон је у народу одавно поштован као новомученик, а забележени су и примери мироточења његових икона. Монашки пут Отац Харитон (Лукић) рођен је на Аранђеловдан, 21. новембра 1960. године, у селу Луковачка Река код Куршумлије, у радничко-сељачкој породици, са много деце, а…
Глас Српске, СРНА, 15. 6. 2024, Обиљежавање 32 године од егзодуса из долине Неретве: Дани бола за српски народ [Мапа]
Поменом у Саборној цркви Свете Тројице у Мостару и бацањем цвијећа у ријеку Буну данас су обиљежене 32 година од егзодуса српског народа из Мостара и долине Неретве када је страдало 431 лице, а више од 30.000 људи напустило огњишта, док се за 81 лицем и даље трага. Миленка Брстина… ИН4С, Јадовно, 14. 6. 2024, Свједочанство о злочинима у госпићкој казниони 1941. [Мапа]
Убиjали су свакодневно, одвозили на Велебит и тако убиjали над безданим jамама. Готово колико су их дневно одвозили из Госпића на Велебит, толико су довозили нових заточеника. Своjу изjаву о хапшењу и убиjању Срба у госпићкоj казнионици Окружног суда у Госпићу и логору Јадовно на Велебиту дао jе Анте Антуновић…
Глас Српске, 14. 6. 2024, У селу код Босанског Грахова умрла посљедња Српкиња
БОСАНСКО ГРАХОВО – У селу Уништа код Босанског Грахова умрла је посљедња Српкиња – деведесет трогодишња Боја Ковачевић. На мјесном гробљу у Уништима на посљедњи починак испраћена је старица Боја, која је била једини српски повратник. Осим родбине и пријатеља, на вјечни починак испратили су је парох врлички Лазар Пријић…
Политика, 11. & 14. 6. 2024, Саво Штрбац: ’Коначно решење‘ српског питања у Хрватској
Ускоро ћемо обележавати 29. годишњицу страдања крајишких Срба у агресији хрватске војске на западне делове Републике Српске Крајине (РСК), познату под кодним називом “Олуја“. По 29 пут ће мо понављати да су четвртог августа 1995. оружане снаге РХ, уз одобрење САД и подршку НАТО-а, и у садејству са снагама ХВО…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 9. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ДВЕ ЖЕНЕ СУ УКРАСИЛЕ СЛАВНИ ГВОЗДЕНИ ПУК - Флора Сендс је једина жена са Запада која се борила као војник у Великом рату
При команди Топличког гвозденог пука у село Дољане организована је болница за лечење рањеника и болесника за сузбијање маларичних обољења.
Поред каплара Милунке Савић овој јединици добровољно и одлучно придружила се још једна жена - Енглескиња Флора Сендс (Flora Sandes), болничарка из Болнице шкотских жена које су дале највећи организовани допринос у лечењу рањеника у Србији 1915. године.
Занимљиво је како је та храбра Енглескиња приступила Топличком пуку у Македонији. „У подножју Бабуне водиле су се жестоке борбе, а у граду је радила српска болница. Флора је, међутим, желела да буде што[...]
![РТС, 21.9.2020, Годишњица злочина на Коранском мосту, СНВ одустао од комеморације [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p8774-350x200-no.jpg)
РТС, 21.9.2020, Годишњица злочина на Коранском мосту, СНВ одустао од комеморације [Видео]
Навршило се 29 годинa од убиства 13 резервиста бивше ЈНА на Коранском мосту у Карловцу. За тај злочин осуђен je Михајло Храстов на четири године затвора. Српско народно вијеће је због противљења хрватских ратних ветерана одустало од данашње комеморације на Коранском мосту.
Према наводима из оптужнице хрватског правосуђа из 1992. године, откад се тај злочин и процесуира, жртве су убијене из аутоматске пушке, а на мосту су рањена још двојица заробљених резервиста ЈНА.
Према подацима Докумантационо-информативног центра Веритас, припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске су испред моста зау[...]
Вечерње новости, 14.12.2017, Хиљаду прича, а ниједна истина о "Панди"
Данас се навршава пуних 19 година од свирепог убиства шесторице српских младића у пећком кафићу. Родитељи огорчени што се ни после толико времена још не зна ко је крив за смрт њихове деце
КАКО време одмиче, све је теже. И даље се, нажалост, може чути хиљаду прича око имена налогодаваца и извршилаца свирепог убиства наших синова, па је нормалној особи тешко да поверује у све то. Изгледа се се ту крије нешто крупно, али видећемо шта ће истрага да покаже - каже за "Новости" Милена Радевић, мајка Ивана Радевића (25), који је на данашњи дан 1998. године, са још петорицом српских младића, убијен [...]
Глас Српске, 22. 5. 2025, Дванаест звјездица заувијек ће сијати у нашим срцима
Поводом обиљежавања 33. годишњице смрти 12 беба, на Спомен-обиљежју “Живот” у Бањалуци данас су положени вијенци и цвијеће за невино страдалу дјецу.
Вијенац су положиле породице преминулих беба, предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић и изасланик предсједника Републике Српске Милорада Додика.
Руже је положила и делегација српских представника у институцијама на нивоу БиХ, Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Министарства породице, омладине и спорта Српске, конзулата Србије у Бањалуци, генерални директор Универзитетског клиничког центра Р[...]
Искра, Nedeljnik.rs, 26. 9. 2020, Велика прича о операцији Халијард: Ово су били људи пуни љубави према америчким авијатичарима
Савезнички пилоти су већ почели да се навикавају на српски сеоски живот када су се припреме акције евакуације у савезничку базу у Италији приводиле крају. Генерал Дража Михаиловић, чије су јединице водиле логистику окупљања савезничких пилота и изградње писте за америчке авионе за транспорт, приредио им је свечани испраћај. У хладовини једног храста разговарао је са делегацијом савезничких пилота. Са једним Американцем остварио је посебну везу. У знак пријатељства поклонио му је прстен.
Био је то Роберт Боб Кол из Сиракјуза, држава Њујорк, који је Дражи одговорио на исти начин – поклонио му[...]
