За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Нови Репортер, 28. 9. 2011, Слободан Дурмановић: Злочини над Србима у Коњицу – сведочење једног инсајдера [из Архиве, Мапа]
Осмог септембра ове године бивши припадник резервног састава СЈБ Коњиц Миралем Мацић признао је у Суду БиХ да је у мају 1992. године, по наредби претпостављених, убио једног српског цивила на подручју Коњица, док је негирао остале тачке оптужнице у којима се терети да је убио још два српска цивила… Portal Novosti, 28. 5. 2024, Ustaški grafiti u Karinu Donjem [Foto]
Na više mjesta u Karinu Donjem pojavili su se grafiti s ustaškim obilježjima i porukama “Ubi Srbina” i “Kolji Srbe” zbog čega je SNV od Grada Benkovca zatražio njihovo uklanjanje Nakon što su na zidu iznad plaže u tzv. Čenićevoj uvali u Karinu Donjem nepoznate osobe ispisale grafite koji šire…
Вечерње новости, 29. 4. 2024, Деца логораши из минулог рата у БиХ стрепе да се страхоте грађанског рата могу поновити данас
УВЕК пред мај, уназад већ 32 године, онима који памте у Босни и који су прошли кроз рат језа се шири телом и умом. Грађански рат беше суров, крвав и као да није завршен 1995. Бар такву атмосферу шире они који су у Босни у тим годинама изгубили сваку људскост… Спутњик, 27. 5. 2024, Приштина спрема завршни удар на Србе на КиМ – на њихове светиње
Није искључено да Приштина иза кулиса већ обавља неку врсту тихе „примопредаје“ српских светиња на Косову и Метохији Ватикану, иако то Ватикан не би никад јавно признао. То се вероватно дешава путем обнова неких старих српских цркава, у местима на КиМ где више нема ни Срба ни српских гробова, али… ИН4С, 27. 5. 2024, Глас Црногорца 1907: Укинут ’босански‘ језик, то је назив за српски језик у окупираним српским територијама
Глас Црногорца на јесен 1907. г. објавио је текст насловљен: Укинут назив ’босански језик‘ којим становништву књажевине Црне Горе јавља да је у окупираним српским покрајинама Босни и Херцеговини укинут назив наметнут од окупаторске власти, тзв. ’босански‘ језик и посебно наглашава да је то био назив у окупираним територијама за…
Политика, 27. 5. 2024, Приштина нуди Ватикану српске храмове на КиМ
СПЦ не може да буде део било каквих политичких преговора о статусу Косова и Метохије, на чему инсистира приштински режим Положај Српске православне цркве у последњих четврт века на Косову и Метохији је веома тежак и на удару је не само албанских сепаратиста већ и покушаја отимања манастира и цркава…
Не заборављамо – Памтимо
ДИЦ Веритас, РТРС, Молитвено сјећање поводом Светих новомученика јасеновачких
У Манастиру Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу 9. септембра је одржана централна прослава поводом празника Светих новомученика јасеновачких, који се обиљежава 13. септембра.
Свету Архијерејску Литургију служило је више архијереја Српске православне цркве, Његово високопреосвештенство митрополит смоленски Исидор, архиепископ михаловско-кошицки Георгиј, те архијереји сестринских православних цркава.
Епископ пакрачко-славонски Јован истакао је да је празник Светих новомученика јасеновачких јединствен у православљу.
„Ми смо чувари Јасеновца, мјеста светиње и молитве, за народ, цр[...]
Вечерње новости, 18. 5. 2024, Обележен Дан сећања на жртве нацистичког прихватног логора Земун на Сајмишту
ПРОШЛО је пуних шест година откако су "Новости" откриле масовну гробницу са посмртним остацима око 6.500 српских жртава страдалих у Прихватном логору Земун, на Сајмишту, и покренуле акцију да се ово место достојно обележи. Да ће жртве добити већи споменик за који ће се знати да је у питању једна од највећих масовних гробница у нашој земљи, најавио је председник Скупштине Градске општине Земун Мирослав Гајић, на обележавању Дана сећања на жртве Анхалтен Лагер Семлин.
Комеморацију је организовало Удружење грађана "Јадовно 1941" и свештенство манастира Светог архангела Гаврила, уз подршку Општ[...]
РТРС, 2. 7. 2025, Александар већ 33 године тражи правду за убијену трудну сестру
У Братунцу ће у суботу, 5. јула бити обиљежене 33 године од злочина над 3.267 Срба из средњег Подриња и Бирча у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Александар Лончаревић из Братунца је тог кобног дана 12. јула 1992. године изгубио сестру која је била трудница у шестом мјесецу трудноће.
Након овог трагичног догађаја, Александар је остао и без родитеља, и истиче да за злочине нико није осуђен, те да жртве нису дочекале правду.
- Никада нисмо дочекали правду, нико није осуђен због тог злочина. Одлучио сам да причам о томе до краја свог живота, и причаћу и својој дјеци шта сам преживио као дијете – ка[...]
Глас Српске, СРНА, 5.6.2020, Парастос српским жртвама у Гаравицама
У Гаравицама код Бихаћа служи се парастос за више од 12.000 Срба, жртава усташког злочина почињеног у љето 1941. године.
Парастосу присуствују савјетник српског члана Предсједништва БиХ Радован Ковачевић, изасланик предсједника Републике Српске Слободан Жупљанин, савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Милан Торбица.
Присутни су делегација Народне скупштине Републике Српске, начелник општине Босански Петровац Дејан Прошић, предсједник Савеза ратних војних инвалида Републике Српске Драган Врховац, предсједник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић, предсједник Одбор[...]
Вечерње новости, 1. 4. 2025, Докази у 133 документа довољни за истрагу злочина над Србима - Може ли наша земља да покрене поступке о злочинима у источној БиХ
ДОКАЗИ о злоделима над Србима скупљени у 250.000 докумената, од којих 133 доказују недела Хрвата и муслимана у источној Босни, довољни су да се покрене истрага о злочинима над српским народом.
У тим документима садржане су изјаве сведока, који су преживели масакре, и разни други докази прикупљени на терену, што је сасвим довољно за истражни поступак, поготово ако се зна да су бројни поступци против Срба вођени без истраге, само на основу лажних и изнуђених изјава сведока.
Ово за наш лист поручују адвокати који су бранили оптужене Србе и они који истражују судбину документације коју је скупио[...]
