За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, Спутњик, СРНА, 14. 5. 2024, ’Не желимо цркве, желимо џамије – Алаху Екбер‘: Скандалозни графити осванули на цркви Свете Тројице код Пећи [ФБ]
Епархија рашко-призренска саопштила је да су, према извјештају који им је доставио парохијски свештеник у Пећи, непозната лица провалила и у Цркви Свете Тројице у селу Накло код Пећи исписала графите, међу којима су и поруке „Алаху екбер“. Према извештају који је Епархији доставио парохијски свештеник у Пећи, међу исписаним…
СРНА, РТ Балкан, 14. 5. 2024, Немамо где Жарку прислужити свијећу: Потрага за несталима без резултата
Од отмице српског рудара Жарка Спасића, који је био први отети Србин на Косову и Метохији, данас се навршило 26 година, а породица чврсто вјерује да су његови остаци прекривени асфалтом aуто-пута Приштина-Тирана и да га никада неће ни наћи, нити ће правда бити задовољена. Брат отетог Симо Спасић свједочи… РТРС, Танјуг, 13. 5. 2024, Милетић: Заташкавање злочина у Јасеновцу, брише се идентитет страдалих
Југословенски и српски историчар Антун Милетић оцијенио је да су заташкавање и лажна тумачења масовних злочина у Јасеновцу и НДХ данас достигла такав ниво да ће на крају изгледати као да су Срби сами вршили геноцид над Србима. Он је за Политику казао да је тешко прецизно навести број свих…
Политика, РТРС, 12. 5. 2024, Грајф: Доња Градина је место обележено великом тугом и неизбрисивом историјом
ДОЊА ГРАДИНА – Угледни светски историчар и стручњак за Холокауст Гидеон Грајф изјавио је да данашње окупљање у Доњој Градини није само из разлога да се присетимо живота који су трагично изгубљени већ и да се суочимо и признамо истинитости наше садашњости. „Данас смо се окупили овде у Доњој Градини…
НСПМ, РТС, РТРС, Политика, 12. 5. 2024, У Доњој Градини обележен Дан сећања на жртве геноцида хрватских усташа у НДХ [Мапа]
Доња Градина – У присуству званичника Републике Српске и Србије у Доњој Градини обиљежава се Дан сјећања на жртве усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године. На гробном пољу „Кошуте” у Спомен-подручју Доња Градина данас су одржани парастос и помен српским,… Глас Српске, Политика, СРНА, 12. 5. 2024, Помен за дервентске Србе убијене прије 32 године [Мапа]
У спомен-комплексу Чардак данас је служен помен поводом 32 године од највећег злочина почињеног над српским цивилима у овом дервентском насељу које су убили припадници регуларне војске Хрватске и хрватско-муслиманских паравојних формација из Дервенте. Највећи број Срба са Чардака, њих 37, убијени су на Васкрс 26. априла 1992. године, док…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 6. 5. 2023, Никола Милованчев: Земунски логор није се налазио у окупираној Србији, већ на територији НДХ
Као Земунцу, добро ми је позната земунска историја, посебно она 20. века, између осталог и непобитна чињеница да се од априла 1941. Земун налазио изван састава окупиране Србије, па самим тим ни земунски логор није био на територији Србије. То потврђује и енциклопедијска јединица ’концентрацијски логори’ Хрватске енциклопедије, коју издаје Лексикографски завод ’Мирослав Крлежа’ у Загребу
У Политици од 22. априла 2023. пренесена је агенцијска вест под насловом „Данас се у Србији обележава Дан сећања на жртве Холокауста”, у којој је између осталог записано: „Национални Дан сећања на жртве Холо[...]
![Вечерње новости, 22. 7. 2024, Пребиловци: Стална поставка изложбе поводом 83 године од масакра Срба у Пребиловцима [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21352-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 22. 7. 2024, Пребиловци: Стална поставка изложбе поводом 83 године од масакра Срба у Пребиловцима [Мапа]
Поводом обележавања 83-годишњице једног од најсвирепијих злочина почињених над српским народом у Другом светском рату, Музеј жртава геноцида приређује сталну изложбену поставку "Пребиловци 1941", која ће бити отворена у Дому културе Свети краљ Милутин 5. августа.
Поставку ће отворити министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић, а аутори су историчари Јасмина Тутуновић Трифунов, виши кустос у Музеју жртава геноцида, Предраг Лозо и Драгослав Илић из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, и Бојан Арутина, в. д. директора Музеја жртава геноцида,[...]
![РТС, 23. 3. 2023, Досије Косово - Жута кућа [Филм]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13061-350x200-no.jpg)
РТС, 23. 3. 2023, Досије Косово - Жута кућа [Филм]
Да ли је било трговине органима у Албанији 1999. године? Шта се дешавало у "жутој кући“?
Која је била судбина несталих Срба? Како је, пред очима скоро 50.000 војника КФОР-а УЧК могао да киднапује и убије више од 1.000 људи? Каква је била атмосфера на Косову и Метохији, након што су српске снаге после потписивања војно-техничког споразума у Куманову напустиле Косово?
Ову су само нека од питања чије одговоре доноси нови филм Слађане Зарић ”Досије Косово - Жута кућа” који је Радио-телевизија Србије реализовала у сарадњи са Министарством унутрашњих послова.
Филм је део серијала "Досије Ко[...]
Срна, 22. 4. 2016, Мучили, поткивали, клали и стрељали српске свештенике
У јуну 1941. године усташе су заробиле јереја Доброслава Блажевића, пароха у Доњем Вуковску код Купреса, потковали су га и везали за запрежна кола. Убили су га на путу за Бугојно. Његово тијело никад није пронађено
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 22. АПРИЛА /СРНА/ - Према исказима православних свештеника избјеглих из НДХ у Србију, први свештеник Митрополије дабробосанске који је страдао у НДХ био је парох биљешевски јереј Миладин Минић, који је службовао у истоименом сарајевском насељу.
Ови подаци дати су Комисији за прикупљање података о страдању Срба коју је формирала Канцеларија Светог архијерејско[...]
Глас Српске, Танјуг, 17.11.2020, Млади историчари из Беча: Српске кости расуте широм Аустрије
БЕЧ - Српски клубови и удружења у Аустрији, због мјера уведених са циљем спречавања ширења коронавируса, нису у могућности да одрже планиране активности, које неки селе у дигитални свет, па је тако СПКД Просвјета у Аустрији организовала предавање о “Српским ратним заробљеницима у Аустроугарској” преко апликације “Зум”.
Предавање младих историчара из Беча Златана Стојадиновића и Марка Сарића које је било и најављено на друштвеним мрежама, изазвало је велику пажњу.
Они су у излагању поводом Дана примирја и недеље у којој се обиљежава крај Великог рата изнијели до сада мање познате детаље о[...]
