За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 24. 6. 2024, Српска памти: Навршиле се 83 године од усташког злочина над Србима Поповог поља [Мапа]
Навршиле су се 83 године од великог злочина над Србима из села Поповог поља и околине када су усташе за седам дана убиле више од 200 Срба, мушкараца од 14 до 80 година, звјерски их мучиле и бациле у јаму Јагодњачу код Љубиња. Више од 100 Срба са десне стране…
СРНА, 24. 6. 2024, Српска памти: Служен парастос српским Тројчинданским жртвама усташког злочина 1943. [Мапа]
У Сребреници је данас служен парастос код спомен-крста и костурнице жртвама усташког злочина поводом обиљежавања 81 године од свирепог убиства 250 српских цивила које су усташе убиле на други и трећи дан Тројица 1943. године у овом мјесту и оближњим селима Витловци и Залазје. Парастос је служен код спомен крста…
Политика, 24. 6. 2024, Тишина над великим човеком – 25 година од отмице проф. др Андрије Томановића
„Слађане, треба га превити, рана је доста прљава. Накупило се крви”, рекао је проф. др Андрија Томановић свом младом колеги Слађану Петровићу, који је тог дана одбранио специјалистички испит. Потом се обратио тешко рањеном младићу: „Биће то све у реду!” и отишао. Синиша Живић, устрељен на бензинској станици у Приштини,…
РТРС, Срна, 23. 6. 2024, Пуповац: Јадовно – почетна етапа геноцида [Мапа]
Срби и Јевреји су у НДХ демонизовани и стигматизовани, а њихово довођење у усташки концентрациони логор Јадовно била је почетна етапа геноцида, рекао је данас на комеморацији у Јадовну предсједник Српско народног вијећа Милорад Пуповац. – И Чачић-Драга и Слана, исто као и Млака, Уштица, Градина и Јасеновац трајно су…
РТРС, Срна, 23. 6. 2024, Уништа: Прослављена слава храма у срцу Динаре
Храм Свете Тројице у селу Уништа на подручју Босанског Грахова прославио је славу Тројице, а тим поводом окупио се велики број вјерника, иако данас у овом селу не живи ниједан Србин. Овај храм припада црквеној општини Врлика, односно Епархији далматинској са вјерским и административним центром у Шибенику. Храм Свете Тројице,…
СРНА, 22. 6. 2024, Служен помен придворачким жртвама [Мапа]
Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије служио је помен за 13 Срба које су усташе бациле у Придворачку јаму у ноћи између 23. и 24. јуна 1941. године. Тројица Срба успјела су да побјегну са мјеста стратишта и упозорили су остало становништво, чиме је спријечена масовнија ликвидација српског живља…
Не заборављамо – Памтимо
![Министарство одбране Републике Србије, 27. 1. 2025, Српска војничка историја - 1300 каплара [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p25157-350x200-no.jpg)
Министарство одбране Републике Србије, 27. 1. 2025, Српска војничка историја - 1300 каплара [Видео]
1300 каплара 1914–1918.
У Првом светском рату на првој линији фронта нашли су се и синови српске интелектуалне и друштвене елите.
Српска Врховна команда позвала је у септембру 1914. на служење ђачког кадровског рока све студенте са продуженим роковима, редовна годишта ђака рођених 1892, као и тек регрутовано 1893. годиште. Мимо ранијих прописа примани су и ученици нижих школа и они који су имали завршену малу матуру.
Неки су прекинули студије на најпрестижнијим европским универзитетима. Међу њима је било и синова министара, професора, високих официра, лекара, свештеника из свих крајева Срби[...]
Печат, 19.9.2020, Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини 1941-1945: Срем
Фототипско издање из 1945. године
Прометеј и Архив Војводине, Нови Сад
Осим забране књиге о злочинима Мађара у Бачкој и Барањи, била је забрањена и ова, прва књига која је написана после Другог светског рата о злочинима усташа, Немаца и домобрана у Срему у Независној Држави Хрватској.
А зашто је забрањена? Када је књига одштампана и била спремна за дистрибуцију, два припадника ОЗНЕ (Одељење за заштиту народа) одузели су целокупно издање и камионом одвезли незнано куда. Никада нико и ништа није рекао о тим књигама.
Нова власт КПЈ (Комунистичка партија Југославије) донела је и нова упу[...]
Министарство спољних послова, Генерални конзулат Р. Србије - Хамбург, 29. 4. 2025, Обележавање 80 година од ослобођења логора ратних заробљеника Сандбостел
У уторак 29. априла 2025. године обележена је 80. годишњица од ослобођења логора ратних заробљеника Сандбостел (Stalag X-B) у Доњој Саксонији, а конзул жеран Милена Николић је тим поводом положила венац на споменик жртвама.
Сандбостел је био један од највећих логора за ратне заробљенике у северној Немачкој у ком је у периоду од 1939. године до 1945. године било преко 313.000 ратних заробљеника, интернираца, а пред крај и око 9.500 затвореника из концетрационих логора припадника око 50 националности (Пољаци, Французи, Руси, Срби, Црногорци, Енглези, Италијани и др). У овом логору је било рег[...]
Вечерње новости, 12. 8. 2025. Сабрао судбине из Оснабрика: Др Жељко Драгић међу корице ставио биографије неких од 6.500 заточених краљевих официра
СУДБИНА сваког од 6.500 југословенских краљевских официра, већином Срба, интернирах у логор Oflag VI C за време Другог светског рата, дирљива је прича о заточеништву у Оснабрику у Немачкој.
Историчару др Жељку Драгићу, као потпредседнику Удружења "Барака 53", те чињенице су одавно познате, јер је више година посветио истраживању, сакупљању биографија, фотографија, писама и докумената о више десетина српских, словеначких, јеврејских и других официра у том логору.
Сведочења потомака са којима је до сада успео да успостави контакт, Драгић је објавио у књизи „Корени и крила“ да би сачувао сећање[...]
РТРС, Срна, 27. 9. 2018, У суботу 27 година од херојској подвига мајора Тепића
У суботу, 29. септембра, навршава се 27 година од страдања припадника ЈНА у касарни у Бјеловару, у Хрватској, и херојског подвига мајора Милана Тепића, који је себе дигао у ваздух, заједно са складиштем муниције, како би спријечио да оно падне у хрватске руке.
Док је трајала борба за касарну на Војновићу, мајор ЈНА Милан Тепић, командант складишта борбених средстава "Барутана" у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, с циљем спречавања његове предаје припадницима хрватског Збора народне гарде /зенге/, дигао је магацин у ваздух са 170 тона експлозивних средстава.
Том приликом су страдали и [...]
