Логор Крушчица (Витез), средња Босна фото: Википедија, корисник AnToni
Недалеко од општине Витез, код Травника, налази се село Крушчица. Скривенa од главног магистралног пута, без икаквих путоказа и обиљежја, стоји Црна кућа.
Срамота за Босну и Херцеговину да крије велики злочин.
Мјесто зарасло у коров, купину, разно шибље. Унакажена Црна кућа.
Као из хорор филмова излијећу слијепи мишеви а дупље прозора остадоше црне.
Стисло у грудима, притишће као камен и не да ми да дишем. На зиду куће стоји спомен плоча, оштећена од метка из протеклог рата.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде
Страх ме да уђем. Оронула је, девастирана. Шкрипи дрвени под. Већ ми слике пред очима лете.
Изгладњели, претучени и боси чекали смрт.
Jeр су били Срби и Јевреји.
Унутрашњи зидови унакажени и нисам очекивала ни више а ни мање од овдашњих људи.
Живе сад неким својим животом, окрећу главу кад пролазе тим путем. Што би наш народ рекао: „Живот иде даље“.
Логор Крушчица основан је давне 1941. године у јуну мјесецу. Оснивач је био усташки сатник Мијо Бабић.
Мали број логораша који су успјели преживјети, испричали су своје муке.
Тортуру, батињање, изглањивање. Побједили су смрт.
Нисам успијела доћи до коначног броја жртaва који су пострадали. Кажу да је недалеко од Црне куће, јама у којој се и данас послије толико година, налазе мученици посути живим кречом.
Многи су одведени у комплекс логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, а након његова затварања крајем августа 1941, један број преживјелих жена и дјеце пребачен је у овај логор.
Неки од логораша су одведени у Јасеновац. Неки у логор Горња Река. Мало ко је успио да преживи.
Истину о броју убијених знају мучитељи, мученици као и сами зидови Црне куће.
Нека нам Hаши мученици опросте што се према њима односимо са таквом незаитересованошћу. Што заборављамо своје претке а према звјерима и џелатима се односимо са поштовањем.
На многим спомен обиљежјима стоји петокрака и не пише од чије су руке поклани. Као ни ко су биле жртве. Као да нису били људи. Као да нису постојали!!
Сандра Благић
