За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 5. 4. 2024, Четврт века од погрома Алексинца
Само 48 сати после мучког напада НАТО-а на СР Југославију и Србију у пролеће 1999. страдао је Алексинац. Први разорни пројектили из авиона северне алијансе погодили су миран градић 26. марта увече, око 20.15 часова. Ракете су испаљене из авиона који је пре тога дуго злокобно надлетао Алексинац и који…
Седмица, 24. 5. 2020, Исидора Секулић: Тестамент о Косову и Метохији – На данашњи дан [из Архиве]
Исидора Секулић (Мошорин, 16. фебруар 1877 – Београд, 5. април 1958) Косово, нити је престало нити је нестало, нити ће икада док је нас! Не почиње оно од кнеза Лазара, него још раније. Немањин брат Тихомир претрпео је пораз на Косову када је, с помоћу Грка, покушавао да врати…
Општина Gacko-rs.info, 4. 4. 2024, Обиљежена годишњица од комунистичког злочина у гатачком селу Добреља [Мапа]
У гатачком селу Добреља, данас се навршавају 82 године од комунистичког злочина. Тим поводом, у цркви Светог Николе служен је помен за тридесет девет мјештана, стараца, дјеце и жена, које су убили припадници Првог партизанског херцеговачко-црногорског ударног батаљона. Крв мученика је увијек била сјеме за нове хришћане, рекао је свештеник…
ТамоДалеко, 23. 3. 2021, Предраг Савић: Мученичка смрт четника дон Јерка са Крка [из Архиве]
Четничког духовника и идеолога, католичког свештеника, оданог краљу и отаџбини комунисти су 1943. године код Цриквенице заједно са још око 140 четника бацили у јаму одакле се данима чуло запомагање. Кости збратимљених православаца и католика монархиста и данас се тамо налазе Зашто се нисмо бавили везама дубровачких и четника са… ИН4С, 3. 4. 2024, Милица Краљ: Надежда Петровић – Сликарка, хероина и видарка националних рана – На данашњи дан
„Ја летим од генија до генија и тражим хране да се напојим тражим храбрости да продужим сликарство“ – записала је велика српска сликарка Надежда Петровић, уметница која је била „сутрашњица у данашњици“ или „ондашња у сутрашњици“. На данашњи дан, 3. априла 1915. у Ваљеву је умрла сликарка Надежда Петровић. Сматра… Вести, 30. 3. 2024, Најстрашнија је тишина после јаука
Примаријус др Милованка – Мила Јанчев из Градског завода за хитну медицинску помоћ свих 78 дана агресије на СРЈ провела је са колегама Хитне помоћи на терену, спасавајући повређене након бомбардовања Београда. У разговору за Вести др Јанчев истиче да и 25 година касније памти раскомадана тела и јауке. –…
Не заборављамо – Памтимо
Српски меморијал, ИН4С, 12. 3. 2025, На данашњи дан 1935. умро српски великан и добротвор Михајло Пупин
На данашњи дан, 12. марта 1935. године умро је српски физичар, електроинжењер и проналазач Михајло Пупин (рођен 1854. године) научник светског гласа и први председник Српске народне одбране основане у Њујорку 1914.године.
Из родног Идвора у Банату, после школовања у Панчеву и Прагу, отишао је 1874. у САД где је завршио Колумбија универзитет у Њујорку на којем је потом био професор теоријске физике и 40 година председник Института радио-инжењера. Био је један од оснивача Националне ваздухопловне и свемирске администрације - НАСА.
Електрични резонатор помоћу којег је преко истог проводника[...]
Јелку чудо спасило од покоља Ханџар дивизије
Јелка Васковић /удато Вуковић/ преживјела је покољ који су над члановима њене породице и осталим мјештанима починили припадници злогласне "Ханџар дивизије". Чудом је остала жива у маси лешева и пет дана и ноћи правила се да је и сама мртва
БИЈЕЉИНА, 23. АПРИЛА /СРНА/ - Јелка Вуковић /дјевојачки Васковић/ чудом је преживјела маскр који су припадници злогласне "Ханџар дивизије" починили 17. марта 1944. у селу Забрђе и засеоцима Бојанић, Васковић и Јелић.
Кобног 17. марта 1944. године у Забрђу је 13. СС "Ханџар дивизија" и засеоцима Бојанић, Васковић и Јелић убила 214 људи.
[...]
![Фонд стратешке културе, 14. 6. 2017, Витали Жучни: Извештаји – Германска методичност [из Архиве] После Цера и Гучева - На данашњи дан](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22040-350x200-no.jpg)
Фонд стратешке културе, 14. 6. 2017, Витали Жучни: Извештаји – Германска методичност [из Архиве] После Цера и Гучева - На данашњи дан
Тежак војнички пораз на Церу августа 1914. дубоко је ранио сујету КуК солдатеске, и многи њени официри су тајно сањали освету, оптужујући Србе за све послератне невоље код себе.
Јачање национал-социјализма у Немачкој крунисано је 1937. године припајањем Аустрије, те се тако једна моћна германска држава поновно граничи са државом насталом вољом њених народа, али пре свега победом српског оружја, почевши од битке на Церу!
Чим постадоше део нове немачке војске као професионалци, неки бивши аустро-угарски официри добише радни задатак, да пажљиво, стручно, детаљно и без емоција, сачине елабор[...]
![Политика, 15. 4. 2008, Дрина, гробница Делићевих [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21402-350x200-no.jpg)
Политика, 15. 4. 2008, Дрина, гробница Делићевих [из Архиве]
Ново Горажде – У мају се навршава 16 година од незапамћеног злочина у Црквинама код Горажда, када су муслимански војници и полицајци од куће одвели четири сина Горажданке Божане Делић, касније их зверски убили, а након тога и њену кћерку. Трећа је година како је ова тиха и горда старица преминула у 93 години, а потом сахрањена на вишеградском гробљу Црнча, поред супруга Владе.
Центар јавне безбедности Источно Сарајево против седам припадника некадашње Армије БиХ, осумњичених за ратни злочин против цивилног становништва у Црквинама, поднео je извештај Окружном тужилаштву у овом граду. Припад[...]
![Вечерње новости, 11. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: МИЛУНКУ СМРТ НИЈЕ ХТЕЛА, ПРЕЖИВЕЛА ЈЕ БРОДОЛОМ: И у Бизерти, у Тунису, несрећна Србија је остављала кости своје деце... [из Архиве] Мапа](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22418-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 11. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: МИЛУНКУ СМРТ НИЈЕ ХТЕЛА, ПРЕЖИВЕЛА ЈЕ БРОДОЛОМ: И у Бизерти, у Тунису, несрећна Србија је остављала кости своје деце... [из Архиве] Мапа
ФЛОРА Сендс, храбра Иркиња, 1915. године приступила је Топличком гвозденом пуку нетом пре почетка повлачења српске војске кроз Албанију.
Била је је једина жена са Запада која се са пушком у руци борила у српској војсци.
Истовремено је била и једина припадница нежнијег пола из европских земаља која је као војник уопште учествовала у Првом светском рату. У активној служби стигла је до чина поручника, а у резерви је унапређивана још два пута, најпре је добила чин капетана, а потом капетана прве класе.
У књизи Артура Луиза Милера "Наш брат, живот капетана Флоре Сендс", записано је Флорино[...]
