За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 16. 1. 2024, Ивановић: Половина заробљених подлегла мучењу у сребреничким логорима
Бивши логораш, Илија Ивановић из села Ћосићи, који је на данашњи дан 1993. године рањен у нападу муслиманских снага, а потом и заробљен, каже да је преживио страховиту тортуру у сребреничким логорима у којима је преминула половина од 30 заробљених Срба из Скелана и околине. „Попио сам више мокраће него…
РТРС, Глас Српске, СРНА, 16. 1. 2024, Комеморација академику Србољубу Живановићу
Комеморација академику Србољубу Живановићу, који је преминуо 1. јануара у Лондону у 91. години, одржана је у 12 часова у просторијама АНУРС-а. Комеморацију су организовали АНУРС и Удружење “Јасеновац – Доња Градина”. Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић рекао је да је преминули академик Србољуб Живановић био…
Политика, 16. 1. 2024, У Куршумлији се обележава 146 година од ослобођења од Турака
На дан када су српски војници 1878. године по други пут у месец дана ушли у Куршумлију и коначно је ослободили после 424 године владавине Османлија, грађани Куршумлије ће обележити 146 година од ослобођења Куршумлије. Парастос ослободиоцима Куршумлије од Турака одржаће се у петак, 19. јануара, у парку Топличког устанка,…
Политика, 16. 1. 2024, Драгица је сама ломила чесницу, Нову годину дочекала у тишини
На врата Драгице Гашић, у насељу Оризе, у улици која је преименована, на периферији Ђаковице, и на овај Божић није имао ко да покуца. Није имала положајника, како то православни обичаји налажу, а у рано јутро на дан Христовог рођења прве честитке су јој телефоном упутила двојица синова, који су…
РТРС, 16. 1. 2024, Скелани: 31 година од великог страдања Срба
Код Централног споменика за 305 погинулих српских цивила и војника у Скеланима код Сребренице данас је служен парастос и одата почаст убијеним Србима из овог мјеста и сусједних села, од којих је 69 настрадало на данашњи дан прије 31 годину. Парастосу је претходило полагање цвијећа на спомен-обиљежја настрадалим Србима 16.…
СРНА, 14. 1. 2024, Моштаница – манастир који је десет пута прелазио из једне државе у другу
Дио Крајине у којем се налази манастир Моштаница, на сјеверним падинама Козаре, равно је десет пута прелазио из једне државе у другу, пише професор доктор Младенко Саџак у монографији о овом манастиру, на којој је радио пуну деценију. Саџак је навео да су се та помјерања граница дешавала од пада…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 5.9.2021, Борис Радаковић: Усташка упоришта под Козаром (4) - Звијери из Ивањске
Ивањска је велико село на путу између Бањалуке и Приједора, насељено углавном Хрватима и Србима. Током Одбрамбено-отаџбинског рата (1992 - 1995) име села је промијењено у Поткозарје. У Краљевини Југославији и током Другог свјетског рата Ивањска је била општина којој су припадала и околна села. У самој Ивањској већинско становништво били су Хрвати.
Утицај усташке емиграције у Ивањској био је видљив још од 1939. године. Након напада Њемачке на Пољску, Краљевина Југославија вршила је одређене припреме за могући рат са Њемачком. Организоване су војне вјежбе, регрути су упућивани на југословенск[...]
Политика, 9. 10. 2022, Момчило Павловић: Најтужнији дан Краљевине Југославије и престоног Београда
Деветог октобра 1934. у четири сата и 10 минута, приликом званичне посете Француској, у Марсељу је извршен атентат на краља Југославије Александра (Карађорђевића)
Два најмасовнија догађаја и доживљаја, не рачунајући ослобођење Београда 1918, приредио је краљ Александар народу престонице и читавој земљи. Први када се венчао са румунском принцезом 1922, а други, тужни, када је убијен и када је испраћен из Београда на вечни починак у Белу Цркву, која надвисује Тополу. Оба ова догађаја су била масовна, међународног значаја и оба су забележена камерама.
Сахрана краља Александра 10 дана после [...]
![Архипелаг, 5. 5. 2014, Никола Моравчевић: Кратка историја Солунског фронта [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26400-350x200-no.jpg)
Архипелаг, 5. 5. 2014, Никола Моравчевић: Кратка историја Солунског фронта [из Архиве]
Како је настао Солунски фронт? И у томе је неки наук о двојним стандардима који и ми данас, у овим новим вуненим временима на Балкану, не треба да заборавимо.
До стварања Солунског фронта у јесен 1915. године дошло је после катастрофалног пораза енглеске морнарице на Дарданелима и трупа код Галипоља и потоњег брзоплетог напора сила Антанте да Централним силама не допусте ничим неометану везу са Турском и Блиским истоком.
То да је овај фронт наводно отворен са намером да се помогне Србима, који су тада у тешком одступању под борбом већ били у ропцу на граници своје земље са Албанијом, бил[...]
![Блог наставника Дамира С. Живковића, 9. 7. 2023, ИСТОРИЈА У УЧИОНИЦИ: Јаме Капавица и Пандурица - гробнице љубињских Срба [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15116-350x200-no.jpg)
Блог наставника Дамира С. Живковића, 9. 7. 2023, ИСТОРИЈА У УЧИОНИЦИ: Јаме Капавица и Пандурица - гробнице љубињских Срба [Мапа]
Љубиње
Први талас усташког геноцида жестоко је погодио и ондашњи љубињски срез. Пошто је српско становништво било већинско, у Љубињу су се све до пред крај маја задржали стари органи државне власти. У Љубињу је 19. маја створено усташко повереништво, са Леоном Тогоналом на челу, а потом и усташки логор, који је одмах почео да дели оружје Хрватима и муслиманима околних села и да од њих формира дивљи усташки одред. За среског начелника постављен је Шериф Бећировић из Кладња, а за челника љубињске општине именован је Салман Тртак. Церемонији званичног преузимања власти, 24. маја, присуствовао је[...]
Срна, 21.6.2015, Парастос Србима убијеним на Миљевачком платоу
БЕОГРАД, 21. ЈУНА /СРНА/ - У цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за 40 Срба које су припадници хрватске војске и полиције убили на данашњи дан прије 23 године на Миљевачком платоу, територији која налазила под заштитом УНПРОФОР-а.
Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац подсјећа да се злочин практично одиграо пред очима свијета и да је Савјет безбједности УН донио резолуцију којом га је осудио.
Штрбац каже да је хрватско правосуђе прошле године изрекло само двије пресуде које још нису правоснажне за нискорангиране припаднике Хрватске војске, док [...]
