СРНА, Boljanic.com, 26.7.2016, Објављена књига о спасавању савезничких авијатичара

Насловна страна књиге Спасавање савезничких авијатичара, Васкрсија Јанковић и Цвијетин Јовановић Фото: Boljanic.com

Насловна страна књиге Спасавање савезничких авијатичара, Васкрсија Јанковић и Цвијетин Јовановић Фото: Boljanic.com

Из штампе је изашла књига “Спасавање савезничких авијатичара”, заједничко дјело Васкрсија Јанковића из озренског села Бољанић и смедеревског аутора Цвијетина Јовановића, који је поријеклом са Озрена.

Аутори су на основу расположивих докумената и свједочења преживјелих очевидаца, описали спасавање америчких, италијанских и француских авијатичара са озренског импровизованог аеродрома у селу Бољанић код Добоја 1944. и 1945. године.

Према тврдњама америчког обавјештајног официра Ника Лалића, на кога се позивају Јанковић и Јовановић, са аеродрома у Бољанићу евакуисано је укупно 60 авијатичара-падобранаца.

У књизи се наводи да је аеродром у Бољанићу изграђен од 22. октобра до 1. новембра 1944. године, када је и обављена прва евакуација савезничких пилота. Друга евакуација догодила се 27. децембра исте године, а посљедња у фебруару 1945. године.

На мјесту некадашњег аеродрома у Бољанићу подигнута је спомен-табла са основним подацима о спасавању савезничких авијатичара.

Марвин Столоф, пилот чији је авион оборен изнад Добоја, а био је међу евакуисаним пилотима, својевремено је свједочио да су авијатичари, док су чекали евакуацију из Бољанића, слободно ходали по околини и разговарали са сељацима, који су према њима били веома љубазни.

Према наводима у овој књизи, од краја октобра 1944. године на подручју Краљевине Југославије спасено је 1.088 савезничких пилота.

Коаутор књиге Васкрсија Јанковић из Бољанића до сада је објавио “Спомен књигу” о погинулим српским борцима и цивилним жртвама рата и умрлим борцима на простору Озрена, Возуће и Гостовића, Монографију села Бољанић.

Цвијетин Јовановић објавио је књиге “Корени Танасића”, “Хајдук Стево Јовановић”, “Снашица у Подгостиљу” и “50 година Покрета горана у Смедереву”.

 

Рецензија књиге

Ових дана добио сам на рецензију рукопис под називом Спасавање савезничких авијатичара са импровизованог Озренског ратног аеродрома у селу Болјанићу 1944–45. године, аутора Васкрсије Јанковића и Цвијетина Јовановића – Цвике. Рукопис има 129 страна текста Б-5 формата са око 40 фото прилога. Рукопис је монографског карактера, јер су аутори желели да овај проблем разреше са свих страна, користећи објављене извештаје по разним средствима дневног информисања, било да се ради о нашим или страним, уз компарацију са сведочењима преживелих учесника у поменутим догађајима, базирајући се углавном на локалне житеље.

С обзиром на чињеницу да су аутори родом из села Бољанић било им је веома презентно колики је допринос пружило становништво села у спасавању савазничких пилота, и колики је то одјек имало у свету обухваћеним ратом, поготово ако се зна да савезничке авијатичаре спасава мала земља као што је била Југославија. Тај факат у свету је остављао различите утиске и стварао је код разних извештача разне импресије.

У жељи да спрече било каква препричавања, односно интересне спекулације, аутори су решили да овај проблем третирају кроз призму мултилатералности, која произлази из назива разних поглавља, која су у оквиру текста добила адекватан простор. У жељи да проблем читаоцу предоче што јасније, аутори су сматрали да је неопходно да се у кратким цртама осврну на историјско-географски пресек области које гравитирају селу Бољанићу где је био лоциран аеродром. У оквиру тога морали су да обраде историјско-топографску грађу области Озрена, са нагпаском на саму његову етимологију. Ауторима је било јасно да избор баш овог места за подизање ратног аеродрома није изабрано пуким случајем, већ да је оно било предодређено географско-стратешким положајем, јер је сама локација аеродрома, у природном смислу, била заштићена са свих страна, тако да су авиони могли безбедно да слећу и полећу, иако је у даљем окружењу рат трајао.

Књига је писана једноставним и лаким језиком који читаоца не замара, већ га на неки начин упућује да штиво прочита до краја. То је основна карактерисрика аутора који из себе имају велико искуство, а то у нашем случају управо карактерише ауторе ове публикације Узимајући у обзир све наведено са пуно оправдања препоручујем рукопис под насловом СПАСАВАЊЕ – савезничких авијатичара, аутора Васкрсије Јанковића и Цвијетина Јовановића – Цвике за штампу, јер књига обрађује ретку а доста интересантну материју, која би убрзо пала у заборав.

Књига Спасавање биће велики допринос у проучавању Другог светског рата, као и у учешћу ових области у њему. Завршавајући ову кратку реминисцениију, морамо истаћи да су аугори знали да су се латили веома тешког и незахвалног посла, али њихов пагриотизам није им дозвољавао да то не приведу крају, једину наду и утеху пружиће им будуће генерације.

 

 

Академик Млађан Цуњак

 

 

 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on PinterestEmail to someonePrint this page

Comments are closed